Схоwинг алл 2 ресултс
Анализа развоја културе у Београду 1981–1985.

Ову истраживачку студију наручила је Градска самоуправна интересна заједница културе. Дата анализа представља сажет преглед материјалних и друштвених услова за развој и могућности развоја културе у наредном периоду. Неопходност анализе произашла је из неопходности координисања бројних друштвених активности у процесу самоуправног планирања заснованог на јединственим методолошким поступцима, критеријумима, мерилима и индикаторима приликом припреме планова развоја културе у Београду. Пракса планирања сопственог културног развоја није у довољној мери присутна у организацијама удруженог рада и месним заједницама, као основним елементима система друштвеног планирања. То је неповољна основа за формулисање стратегије развоја установа културе и самоуправно-интересних заједница културе. Београд је такође и културни центар Републике и Југославије, и у њему се налазе бројне установе културе, организације, као и манифестације које превазилазе границе Београда. Аутор започиње анализу стања области културе у условима економске кризе од издавачке делатности, преко библиотечке, позоришне, сценско-музичке делатности, до ликовног стваралаштва и кинематографије. Необезбеђивање материјалних услова за културу довело је до приметног слабљења положаја ове области, због чега је једнако битна анализа средстава намењених културним активностима, структуре прихода делатности културе како у Београду, тако и у Републици и целој држави. Оснивањем СИЗ-а културе, издвајањем за културу на нивоу општина, месних заједница, ООУР-а, као средиштима културног живота грађана и радних људи, отвара се могућност финансирања културних институција. Ова истраживачка студија обухвата: Садржај, Напомене и табеле.
Невоље културе, друштвено-економски положај културе у Југославији (Култура – Истраживање, св. 9)

У овом истраживачком пројекту, Миливоје Иванишевић настоји да кроз критичко сагледавање појединих сегмената битних за културни развој и културни живот у дужем претходном периоду створи неку врсту сведочанства о томе. Говори о тадашњим невољама у југословенској култури везаним не само за њен материјални положај и финансирање већ и за оним на идеолошком и политичком плану. Зато је предмет истраживања, поред периода интересног организовања у овој делатности, као и оног што је претходни систем оставио, и проблематика самих установа културе, њихових функција, активности, територијалне распрострањености или мреже у појединим републикама и покрајинама, као и у оквирима пет посматраних делатности (издавачке д., д. културних добара, културно-образовне д., уметничке д. и кинематографије). Обухваћена су и извесна питања везана за кадрове и запосленост у култури, начин образовања и њихов друштвени и материјални статус. Кроз финансијске показатеље сагледава се и материјални положај делатности културе и неких њених грана. На крају, уместо закључка саопштено је стање културе и културног развоја у републикама и обе покрајине. На почетку истраживања дат је Садржај, а на крају су табеларни прикази и резиме на француском језику.