Друштвени положај слободних уметника (Студије и истраживања)
У овој публикацији дати су резултати социолошког истраживања Вујадина Јокића и Светислава Павићевића на тему слободних уметника. Публикација садржи четири дела. У првом делу је дат поглед на историју положаја уметника, на друштвено-економске факторе положаја уметника и на институцију слободног уметника. У другом делу је објашњен приступ истраживању слободних уметника; у трећем делу су дати резултати спроведеног истраживања – узроци опредељења уметника за статус слободног уметника, материјални положај слободних уметника, правни положај слободних уметника, примери односа друштва према слободним уметницима, предности и недостаци статуса слободног уметника, друштвени положај слободних уметника. У четвртом делу је изложен упитник који је био основа за извођење емпиријског дела истраживања слободних уметника. Поједини резултати су дати кроз статистичке податке, а приказани су и у оквиру табела. На почетку публикације налази се Садржај.
Култура радног живота
Ова студија представља једну од шест студија са којима је Југославија учествовала у реализацији програма Међународне конференције о културној политици одржане у Хелсинкију 1972. године. Студије, које треба да се ураде у периоду од 1975. до 1977. године, припремају се у оквиру Унесковог програма из области културе и у њима учествује по неколико земаља, а такође се организују и семинари на теме које се обрађују. Веселин Илић је као основни циљ ове студије поставио потребу презентовања искуства везаних за истраживање начина и могућности укључивања радника у културни живот. Претпоставка је да фабрике и радионице чине поље у оквиру којег би сарадњом културних делатности и других врста рада могле да се обезбеде бољи услови за задовољавање културних потреба људи који из више разлога не учествују у сопственом културном развоју. Стога се аутор окреће изучавању различитих метода које се користе на радним местима у сврху подстицања учешћа радника у културним делатностима. Најпре се бави одређивањем основних појмова и категорија, као што су: култура радног живота, култура рада, радна средина, самоуправно организовање културе и др. Потом приказује односе културне политике према култури рада, праксе културе рада у основним организацијама удруженог рада код нас, односе радника и уметника, могућности коришћења слободног времена, активности културе и образовања радника итд. На почетку је дат Садржај, а на крају је приказана радна варијанта Нацрта пројекта студије „Култура рада“ из 1976. године, за Унесков програм о култури, са питањима и примедбама, упитником и неколико варијанти студија случаја.
Положај и улога уметничких удружења у СР Србији, св. 2
Основни циљ који постављају Милош Немањић и Радмила Микашиновић-Грујић у овом истраживању јесте проучавање положаја и улоге уметничких удружења, али и самих уметника који се удружују у њима остварујући своје интересе. Зато истражују однос уметничког удружења са друштвом, као и узајамни однос уметничког удружења и уметника. Најпре дају теоријски увод о појму и карактеру професионалних удружења из различитих области, истичући да ове организације постоје са једне стране ради задовољавања интереса и потреба грађана, а са друге стране као инструменти целокупне друштвене заједнице, јер представљају институције самоуправљања у друштву. Ужи предмет интересовања аутора јесте начин организовања и функционисања уметничких удружења Републике Србије (њих 13), која постоје од 1958. до 1967. године, првенствено ради заштите интереса људи који се баве одређеном уметничком професијом. Зато је прво примењена објективна анализа – истраживање нормативних аката, а нарочито финансијских извештаја (извор прихода и обим расхода). Потом су, субјективном анализом, помоћу методе интервјуа дубље осветљене одређене чињенице добијене кроз ставове, мишљења и оцене председника и секретара удружења. Анкетом је испитана мотивација уметника да постану чланови одређеног удружења, њихови ставови према удружењу, остварени интереси и сл. На почетку истраживања дат је Садржај, а у самом истраживању и неколико табела. У оквиру Прилога дата су питања за интервјуе и анкете, а на крају, у оквиру Документационог дела, изводи из статута и правила појединих уметничких удружења у СР Србији и у иностранству.
Слободни уметници и уметничка удружења
У овом документалистичком истраживању пописана су сва уметничка удружења у СР Србији и дати су бројеви њихових регистрованих чланова, као и спискови самосталних, односно слободних уметника у оквиру ових удружења. У уметничка удружења спадају: Удружење естрадних уметника, Удружење филмских глумаца, Удружење филмских и ТВ радника, Удружење ликовних уметника примењених уметности, Удружење музичара џез и забавне музике, Удружење драмских уметника.