Митологија у култури свакодневног живота, Студија 1.
Овде је представљена прва студија у оквиру ширег пројекта под називом „Религија у култури свакодневног живота становника Београда“ чији је аутор Веселин Илић. У њој је дата теоријска основа истраживања, као и образложење важности његовог спровођења и актуелности. Наиме, у послератном периоду у СР Србији, као и у целом југословенском друштву, исповедање религије, упркос нормативно датој слободи и праву, није било пожељно. Стога је и слободни развој научне мисли о религији био скрајнут, а самим тим изостала су и истраживања која су се континуирано бавила испитивањем религијског живота становништва и делатности верских заједница. Друштвена актуелност истраживања феномена савремене религијске свести темељи се на променама до којих је дошло у области религијског живота, активности религијских институција, као и у сфери вредновања религијских култура које су биле присутне на некадашњем југословенском културном простору. То се огледа у растућем утицају религијских заједница на друштвену свест и друштвене односе, као и на свакодневни живот становништва. Због тога је за аутора било важно да истражи разлоге овог феномена буђења и појаве религијске свести и вредносне оријентације младих, нарочито у Београду, који су показивали све веће интересовање за религијске институције и делатност верских заједница. Додатна друштвена актуелност истраживања, према речима његовог аутора, лежи у потреби развијања социологије религије као посебне научне дисциплине, што је тада тек било у повоју на неколико универзитета у СР Србији. Студија садржи једанаест поглавља, а након сваког поглавља су дате белешке са коришћеном литературом. На почетку студије налази се Садржај, а на крају су Закључна разматрања.
Млади и религија, Студија 3.
Овде је дата трећа студија у оквиру ширег пројекта „Религија у култури свакодневног живота становника Београда“. Студија се бави односом младих према религији и подељена је у три поглавља, у којима аутори покушавају да дају одговоре на следећа питања: шта је религија, од којих се елемената састоји религија, који су друштвени узроци религије, које су функције религије у друштву. Поред тога, они истражују и однос религије и социјализма, религију као културну чињеницу, однос културе свакодневног живота у самоуправном друштву и религијске свести, верске покрете и секте, питање верске нетрпељивости, однос духовних покрета и Савеза социјалистичке омладине. Прво поглавље је ауторке Соње Лихт, „Могући оквири истраживања односа младих према религији“, друго је „Социокултурни оквири деловања нових верских покрета и секти у Београду“, аутора Бранимира Стојковића, док је треће поглавље, чији је аутор Владимир Анђелковић, посвећено евро-индијским сектама у Југославији са освртом на религијску културу младих у Београду. На почетку студије дат је Садржај.
Облици религијског живота становника Београда, Студија 2.
Овде је представљена друга студија у оквиру ширег пројекта „Религија у култури свакодневног живота становника Београда“. Студија је подељена у два поглавља: „Атеизам и секуларизација у религијском животу становништва Београда“, чији је аутор Радослав Ђокић, и „Исламска верска заједница и религиозност становништва“, аутора Дарка Танасковића. У првом поглављу, Р. Ђокић се посвећује религијском животу и верском организовању у Београду, а затим се бави питањем процеса атеизација, као и секуларизацијом и променама у религијском животу. Такође, указује и на одређене видове религијске праксе међу становницима Београда. У другом поглављу, Д. Танасковић се бави истраживањем исламске вероисповести, приказујући организационе структуре исламске заједнице у тадашњој Југославији, са акцентом на Београду. Износи податке о београдском џемату, верским објектима исламске заједнице, верској штампи и публикацијама, као и о верско-културним активностима муслимана у Београду. На почетку студије дат је Садржај.