Адресар културних установа СР Србије (без покрајина) (Култура – Документација, св. 2)
Адресар културних установа СР Србије, који је уредила Душица Миловановић, обухвата попис: архива, библиотека, дискографских кућа, галерија, кинематографије, концертних агенција, ликовних колонија, музеја, научно-истраживачких установа, организација за основно ширење културе, позоришта, радија и телевизија, самоуправних интересних заједница културе, завода за заштиту споменика културе и завода за заштиту природе.
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије је шири истраживачки пројекат који се састоји од великог броја мапа. Подељен је у три велике целине: Социјалистичка Република Србија, Историјски развој култура на тлу СР Србије, Културне и уметничке делатности. Прва целина обухвата опште друштвене и природне одлике СР Србије, општине СР Србије, мапу Социјалистичке Републике Србије 1:750.000, становништво, језик и говоре, писмо, образовање, науку, културу и уметност, културну сарадњу и размену. Друга целина обухвата опште одлике историјског развоја култура на тлу Србије: праисторијску културу, античку културу, културу у доба сеобе народа, византијску културу, средњовековну културу, културу у турском периоду, културу у XВИИИ веку, културу у XИX веку, културу у XX веку, општу хронологију. Трећа целина обухвата: архиве, библиотеке, музеје и галерије, заштиту споменика културе, заштиту природе, позоришта, музику и балет, књижевност, издавачку делатност, књижарство, ликовне уметности, архитектуру, урбанизам, кинематографију, штампу, штампарије, радио и телевизију, домове културе, културно-уметнички аматеризам, културно-уметничке манифестације. Публикација на почетку има Садржај, потом следе прикази кроз мапе, а на крају се налазе библиографија и регистри.
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 1
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 1. је део ширег истраживачког пројекта који се састоји од великог броја мапа. Представљен је радни материјал са следећим предметним целинама: општине, становништво, језик и говори, писмо, образовање, културна сарадња и размена. На почетку је дато текстуално објашњење о плану прикупљања и сређивања података за будуће атласе културе са састанка одржаног у јуну 1969. године, као и преглед мапа по областима културних институција и делатности.
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 2.
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 2. је део ширег истраживачког пројекта који се састоји од великог броја мапа. У овом делу представљен је радни материјал у коме је обрађен историјски развој култура на тлу СР Србије који обухвата: праисторијске културе, античке културе, културу сеобе народа, византијску културу, средњовековну културу, културе под турском влашћу, хришћанске културе, исламске културе, културе у XВИИИ веку, културе у доба барока и класицизма, културе у XИX веку, народне културе, културе XX века.
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 3.
Атлас културе Социјалистичке републике Србије 3. је део ширег истраживачког пројекта који се састоји од великог броја мапа. У овом делу представљен је радни материјал треће фазе пројекта којом су обухваћени: архиви, музеји и галерије, заштита природе, позоришта, музика и балет, књижевност, издавачка делатност, архитектура, урбанизам, кинематографија, штампа, радио и телевизија, установе за масовне културно-просветне делатности, културне манифестације, културно-уметнички аматеризам.
Библиографија написа о идејно-политичком оспособљавању, марксистичком образовању и марксистичкој литератури; Библиографија приказа и осврта на дела из области марксизма
Приложена библиографија је припремљена за пројекат „Актуелни проблеми у издавању литературе намењене идејно-политичком оспособљавању и марксистичком образовању чланова Савеза комуниста Србије“. Обухваћени су сви чланци, изводи и извештаји везани за расправе о идејно-политичком оспособљавању и марксистичком образовању чланова Савеза комуниста, радника и омладине. Поред чланака, пописани су и осврти и прикази марксистичке литературе. Библиографија садржи 517 јединица и подељена је на два горенаведена дела.
Библиографија периодике СР Србије
У оквиру наведене библиографије, објављена је листа новина и часописа који су излазили дневно, недељно, двонедељно, месечно, двомесечно, повремено и пригодно на територији уже Србије, без навођења периодике која је излазила на територији покрајина. Након тога, наведена је „Београдска периодика“, у оквиру које су подвучени они листови на које је Завод био претплаћен. Потом је посебно дат преглед периодике СР Србије са покрајинама, и то из следећих области: науке и знања, културе, библиографије и библиотекарства, музеологије, филозофије, психологије, религије/теологије, друштвених наука, права, примењене науке и медицине, уметности, лингвистике, књижевности, археологије и историје.
Читаоци народних библиотека Србије
Милош Немањић се у оквиру ове истраживачке студије бави испитивањем читалачке публике на територији Југославије, а потом и СР Србије заједно са покрајинама. Даје детаљан опис релевантних структура у СР Србији, уз диференцијацију према покрајинама. У истраживање су укључене две битне категорије становништва: 1. чланови библиотека који припадају радном делу становништва и активног становништва (око 2% једних и 2% других је учлањено у библиотеке); ученици и студенти, чији је обухват чланством у народним библиотекама доста велики и креће се око 45% укупне наведене популације. Ради лакшег спровођења емпиријског дела истраживања, нису обухваћене све библиотеке, већ је извршен одређени избор општина (Зајечар, Крушевац, Параћин, Пирот, Пожега, Шабац). М. Немањић анализира положај и стање народних библиотека у поменутим општинама уже Србије, и то преко упитника, преко извештаја и директним контактом са запосленима. Износи статистичке податке о: чланству, услугама, набавци и књижним фондовима, финансијским средствима, стручном кадру… Даље, истражује социјално-демографски аспект читалачке публике јавних библиотека (старосна структура, образовање и сл.), и то преко спроведене анкете. На крају даје закључна разматрања везана за развијеност библиотечких установа са једне стране и састав читалачке публике народних библиотека Србије са друге стране. У оквиру студије налазе се табеларни прикази.
Домови културе у СР Србији (Документација, св. 10)
Овај истраживачко-документалистички пројекат садржи преглед стања у домовима културе СР Србије у периоду од 1955. до 1968. године. Наручен је од стране Републичке скупштине и Републичког секретаријата за образовање и културу, а његови резултати су намењени једнако и друштвеним и културним радницима који се баве проблемима културе у селима и мањим местима. За израду материјала коришћене су бројне публикације из ове области, статистички, документациони и други материјал, материјал републичких органа управе, друштвено-политичких организација, као и Савезног и Републичког завода за статистику. У овом истраживању дат је осврт на историјат настанка и развоја домова културе у СР Србији, а посебно на домове културе у 1969. години. Такође, дат је предлог могућности даљег развоја мреже домова културе у Србији, уз излагање иницијативе за организовањем експерименталних домова културе. У документационом делу приказани су изводи из годишњих извештаја Савета за културу НР Србије који се односе на домове културе, као и делови из анализа о домовима културе рађени у поменутом периоду. Остали подаци су прикупљени преко упитника којим је обухваћено 177 општинских скупштина, као и упитника намењеног управницима домова културе. У том погледу, то је најобухватни преглед који је код нас на ову тему тада урађен. На почетку истраживања је Садржај, а на крају Прилози, са табеларним приказима, упитницима и мапама општина са процентима насеља која имају домове културе.
Друштвени и материјални положај ликовних уметника
На захтев Удружења ликовних уметника Србије да се проуче услови под којима живе и раде ликовни уметници, у Заводу за проучавање културног развитка урађен је нацрт пројекта, добијена су средства а потом се приступило његовој реализацији. Истраживањем су обухваћени сви ликовни уметници (сликари, вајари, графичари) чланови УЛУС-а који живе на територији СР Србије. Истраживање је изведено методом анкете и интервјуа, помоћу упитника са отвореним питањима. Истраживачка студија је подељена у пет делова. У првом делу је дат кратак историјски преглед проблема који се обрађује; у другом делу се испитује материјални положај ликовних уметника. Трећи део садржи преглед мишљења и ставова ликовних уметника и ликовних стручњака о могућностима равноправног учествовања ликовних уметника у друштвеним збивањима, као и њиховог утицаја на сопствени положај у земљи; дат је и преглед објективних показатеља о друштвеним улагањима у развој ликовних уметности, као и преглед прописа који одређују друштвено-економски положај самосталних ликовних уметника. Четврти део је посвећен Продајној галерији, као јединственој институцији у оквиру које се обавља продаја и откуп уметничких дела, а у петом делу је представљен избор из социолошких студија посвећених истом проблему уз примере других земаља. Подаци су дати у виду процената, а приказани су и у табелама. На крају студије дат је Садржај.
Фестивал културе младих СР Србије у Књажевцу (Анализа досадашњег развоја са прегледом програмског концепта)
У овом истраживачком пројекту, Бранимир Стојковић говори о рађању идеје о фестивалима младих још у раним педесетим годинама, и то у мањим местима Србије. У случају Књажевца, идеја се показала плодном и еволуирала је до манифестације републичког и југословенског карактера, под називом Фестивал младих Србије (1974). Да би се конкретније уочиле развојно-функционалне могућности Фестивала младих Србије, аутор се бавио истраживањем културног и друштвено-економског контекста Фестивала, односно његовим оснивањем, организацијом, програмима, учесницима, публиком, начином селекције програма, жирирањем, као и финансијским изворима. Такође, дао је анализу односа локалне и шире средине према овој културној манифестацији, и односа књажевачког фестивала према другим омладинским (културним) манифестацијама. Циљеви су теоријски и емпиријски, везани за сазнавање да ли уопште постоји јединствена култура младих, али и за формулисање предлога о могућем развоју овог фестивала. Истраживање на почетку има Садржај, а на крају додатак у виду документације – Самоуправни споразум о Фестивалу културе младих и Статут Фестивала културе младих Србије.
Информација: народности и законски прописи (Устави: Србија, Војводина, Косово)
Овај преглед представља изводе из Устава СР Србије, САП Косова и САП Војводине који се односе на положај народности у СР Србији.