Атлас галерија и излагачких простора у Србији
Галеријски и излагачки систем у Србији представља кључну платформу презентације и продукције текућег уметничког стваралаштва. С обзиром на непостојање темељног и систематичног приступа задатој теми код нас, постало је неопходно испитати сложену област визуелног стваралаштва и функционисања галеријског система. У оквиру ширег истраживачког пројекта „Програмске и пословне политике галерија и излагачких простора у Србији“, аутори су дефинисали, мапирали и класификовали галерије и излагачке просторе у Србији чији се рад финансира средствима из буџета свих нивоа власти. Резултат је „Атлас галерија и излагачких простора у Србији“ – адресар који води корисника кроз инфраструктурне потенцијале и постојеће ресурсе система визуелних уметности, уз графичке и табеларне приказе који на сликовити начин приказују мрежу галеријских и излагачких простора код нас. Дат је и опис истраживања чији је Атлас део, као и обиман упитник који је коришћен у другој фази поменутог истраживачког пројекта. Својеврсна база података у виду Атласа омогућиће да актери који учествују у стварању и развоју домаће савремене визуелне сцене стекну увид у структуру излагачког система код нас, али ће и подстаћи и побољшати комуникацију између представника сцене и тиме олакшати професионалну сарадњу.
Издавачка делатност у Србији 1968–1978. (Култура – Истраживање, св. 1)
У овом издању представљена је анализа издавачке делатности у Србији, у периоду од 1968. до 1978. године, и промишљање друштвено-економског положаја издавачке делатности, за шта је подстицај нађен у Резолуцији о Политици остваривања друштвеног плана СР Србије. Формулисан је истраживачки пројекат који је поверен Заводу, где је формирана радна група. Најпре је требало идентификовати издавачке и друге радне организације које се баве издавачком делатношћу, а потом, да би се дошло до актуелних података о броју запослених, структури прихода и расхода издавачких и др. организација, израђен је посебан упитник. Циљ је био одговорити на тему друштвених потреба везаних за издавачку делатност. Пошто је издавачка делатност једна од најспецифичнијих друштвених делатности, у овом истраживању је било основно приказати њено преплитање са научном, образовном, културном, економском, политичком делатношћу. У другом делу је дат друштвено-економски и самоуправни оквир и положај издавачке делатности, а у трећем подробна анализа издања у поменутом десетогодишњем периоду, према научним областима (природне, друштвене, примењене науке), из области политике, спорта и др., што је све пропраћено табеларним приказима. Подаци су добијени на основу упитника упућених издавачким радним организацијама, новинско- издавачким радним организацијама и непрофесионалним издавачима. Студија на почетку има Садржај, а на крају апстракт на енглеском језику.
Културна политика националних музеја у Србији
Циљеви које је Драгана Мартиновић поставила у овом истраживачком пројекту су: јасније сагледати мисију, визију, циљеве музеја; испитати стање у домену њиховог краткорочног и дугорочног планирања програма и пројеката; испитати стање у њиховој административној, управној и законодавној структури; испитати начине њиховог рада са публиком, организовање ПР и маркетинг активности; истражити институционалну сарадњу и размену наших националних музеја. На основу истраживања спроведеног у тринаест музеја од републичког значаја, ауторка је изнела анализу општих ставова и циљева културне политике ових музеја, као и правила, мера и метода њихове пословне политике, а предложене су и могуће стратегије и активности ових институција у области културног наслеђа. На почетку публикације дат је Садржај.
Културне политике градова Србије – Културни ресурси града Новог Сада
Публикација је настала као део ширег истраживачког пројекта „Локалне културне политике“ који је спроведен у Заводу за проучавање културног развитка 2009/10. године, обухвативши 21 локалну самоуправу са статусом града. Том приликом изостављени су градови Београд и Нови Сад, полазећи од претпоставке да њима треба посветити посебна истраживања, с обзиром на чињеницу да имају најбројнију културну инфраструктуру. Следећи основну идеју и методологију ширег истраживачког пројекта, истраживање „Културна политика Града Новог Сада“ је имало за циљ мапирање активних актера у култури Новог Сада и њихових основних ресурса. С тим у вези, замисао аутора и координатора истраживања била је да се првенствено обухвате градске установе културе. Такође, због обимности културне инфраструктуре града Новог Сада, основни критеријум да се актери позову за учешће у истраживању био је да делују самостално и да имају статус правног лица. Мапирање основних ресурса актера у култури града Новог Сада вршено је кроз упитнике прилагођене различитим актерима (музеји, галерије, библиотеке, архиви, позоришта, поливалентни центри, удружења и др), а прикупљени подаци се односе на период 2007–2009. Додатне информације добијене су путем полуструктурисаних индивидуалних и групних интервјуа који су вођени са доносиоцима одлука на градском нивоу, представницима установа културе и удружења у култури. У публикацији је представљен ресор културе у граду Новом Саду за који је задужена Градска управа за културу, а затим следе прикази установа културе и удружења, базирани на текстуалним, табеларним и графичким приказима њихових основних ресурса. Подаци прикупљени за град Нови Сад коришћени су у публикацији „Културни ресурси округа Србије“ у форми компаративног приказа општина и градова као окружних центара.
Музеји Србије – актуелно стање
Овај истраживачки пројекат настао је из потребе да се сагледа стање музејског рада у свим његовим значајним аспектима: музејски објекти, излагачки простори, депои, фондови, документација, опрема, људски ресурси, програмска понуда, посетиоци, издавачка делатност, односи с јавношћу, сарадња са другим институцијама, структура буџета, приоритети и проблеми у функционисању музеја. Подаци приказани у овој публикацији засновани су на информацијама добијеним из упитника који су били прослеђени свим музејским установама. Такође, ту су и анализе стручњака за поједине области, које су биле предмет истраживања, поткрепљене статистички обрађеним подацима из формиране базе о музејима Србије. Истраживање представља допринос јаснијем сагледавању проблема и потенцијалних решења од значаја за музејску делатност у актуелном друштвеном контексту. На почетку публикације је дат Садржај, у оквиру публикације налазе се графикони и табеларни прикази, а на крају је представљен упитник који је био дистрибуисан музејима.
Музејска публика у Србији – Анализа истраживања
Овај истраживачки пројекат је спроведен из разлога констатоване неопходности континуираног спровођења систематичног теоријског и емпиријског истраживања музејске публике код нас. У оквиру овог истраживачког пројекта, Драгана Мартиновић је представила анализу резултата анкетног истраживања музејске публике у Србији. Анализа обухвата структуру и карактеристике посетилаца, њихове потребе, однос према самом музеју и културном животу уопште, што све може да утиче на стање у музејским установама, као и на бројност посетилаца. У публикацији су објављени и ауторски текстови чланова експертског тима (кустоси и стручњаци из неколико београдских музеја) који су учествовали у изради упитника, Такође, дате су препоруке и методе за побољшање посете и повећање броја сталних посетилаца, односно за креирање праве музејске публике код нас. На крају публикације представљен је анкетни упитник који су испитаници попуњавали, а у оквиру публикације дати су табеларни и графички прикази резултата истраживања.
Ноћ музеја као културолошки и друштвени феномен у Србији
У оквиру овог истраживачког пројекта, Драгана Мартиновић и Биљана Јокић дају приказ карактеристика и развоја културне и друштвене манифестације „Ноћ музеја“, процену корисности „Ноћи музеја“ за унапређење музејске делатности, као и резултате анкете спроведене међу посетиоцима ове манифестације 2012. године. Ауторке износе интегрални приказ главних проблема у функционисању музеја у односу на једнодневну манифестацију. Презентују и могућа решења која подразумевају одређене промене у организацији и продукцији једне овакве манифестације. Публикација обухвата табеларне и графичке приказе резултата истраживања. На почетку је дат Садржај.
Нове сталне поставке у музејима Србије – резултати анализе
У другом делу истраживачког пројекта о новим поставкама у музејима Србије, Драгана Мартиновић даје резултате анализе сталних музејских поставки у следећим музејима: НМ Аранђеловац, НМ Шабац, НМ Лесковац, НМ Крушевац, НМ Београд. Извршен је преглед постојећих и могућих концепата нових сталних поставки музеја у Србији које су (ре)формисане у периоду од 2010. године до данас, као и оних у процесу осмишљавања. Истражене нове сталне поставке посматране су са музеолошке, културолошке и социолошке тачке гледишта. Поред анализе документације и програмских извештаја за три године уназад, подаци су добијени и на основу интервјуа са кустосима и креаторима изложби. Главни циљ ауторке истраживања је био испитати да ли су и колико нове сталне поставке у нашим музејима конципиране према савременим музеолошким стандардима, који подразумевају и активнији и отворенији однос према посетиоцима и целокупној заједници. Што се тиче методологије истраживања, коришћена је метода испитивања техником интервјуа, и то неусмереног индивидуалног интервјуа и усмереног групног интервјуа (фокус групе) са посетиоцима нових поставки. Овим истраживачким пројектом, ауторка је желела не само да укаже на место и домет народних музеја у Србији већ и да покаже да је сасвим применљива, могућа и неопходна нова улога музеја код нас уопште, како у култури тако и друштву. На почетку публикације дат је Садржај, а у оквиру публикације налазе се графички прикази резултата анализе.
Нове сталне поставке у музејима Србије, И део
У оквиру овог истраживачког пројекта, Драгана Мартиновић је анализирала феномен изложбене презентације на примерима музеја Србије који су добили нову сталну (или тематску) поставку у периоду од 2007. до 2010. године. То су следећи музеји: НМ Ваљево, НМ Краљево, Завичајни музеј у Књажевцу, Галерија Матице српске у Новом Саду, Музеј Рас у Новом Пазару, Педагошки музеј у Београду. Истражене нове сталне поставке посматране су са музеолошке, културолошке и социолошке тачке гледишта. Поред анализе документације и програмских извештаја за три године уназад, подаци су добијени и на основу интервјуа са управницима, кустосима и креаторима изложби. Главни циљ ауторке истраживања је био испитати да ли су и колико нове сталне поставке у нашим музејима конципиране према савременим музеолошким стандардима, који подразумевају и активнији и отворенији однос према посетиоцима и целокупној заједници. У склопу методе испитивања, коришћен је инструмент интервјуа на основу унапред структурисаних питања. Овим истраживачким пројектом ауторка је желела не само да укаже на место и домет музеја у Србији већ и да покаже да је сасвим применљива, могућа и неопходна нова улога музеја код нас уопште, како у култури тако и друштву.
Програмска и пословна политика галерија и излагачких простора у Србији – анализа резултата истраживања
„Програмска и пословна политика галерија и излагачких простора у Србији – анализа резултата истраживања“ представља завршну фазу вишегодишњег истраживачког пројекта у којем је учествовало троје аутора: Димитрије Тадић, Нина Михаљинац и Драгана Мартиновић. Циљ је био освестити проблеме у функционисању излагачког система у Србији, подстаћи дијалог заинтересованих актера и преузети кораке ка решавању препознатих проблема. Такође, жеља је да овај истраживачки пројекат допринесе отварању ширег поља за конструктивне дебате и деловање у оквиру излагачког система и сцене савремених визуелних уметности у Србији. У оквиру завршне фазе истраживања, Драгана Мартиновић даје квалитативну и квантитативну анализу података добијених захваљујући дистрибуцији сложеног упитника галеријама и излагачким просторима у Србији. Постављена питања се односе на трогодишњи период рада излагачких простора и галерија (2010–2012), а с обзиром на њихов велики број, структура упитника према тематским целинама осмишљена је тако да олакша његово попуњавање. На основу анализираних резултата, може да се стекне увид у савремене процесе и промене на пољу визуелних уметности и излагачке праксе у Србији. На почетку истраживања дат је Садржај, а у оквиру истраживања су прикази резултата кроз графиконе.
Регионалне развојне агенције и култури развој у Србији – резултати истраживања
Истраживање Улога регионалних развојних агенција у културном развоју у Србији настојало је да испита повезаност две области јавних практичних политика – политику регионалног развоја и културну политику, сагледавањем активности регионалних развојних агенција, као једних од институционалних носилаца регионалног развоја у Србији, и њиховог односа са установама културе из јавног сектора и доносиоцима одлука на локалном нивоу. Конкретније, да истражи улогу регионалних развојних агенција у коришћењу домаћих и међународних фондова у корист и за потребе културе, као и потенцијал агенција да подрже транзицију јавног сектора у култури. Истраживање се темељило на актуелности питања регионалног развоја као једног од изазова у процесу приступања Србије Европској унији, а затим и новој парадигми развоја заснованог на локалним, ендогеним ресурсима и значају културних, природних, друштвених предиспозиција локалних заједница. Истовремено, руководило се трендовима савремених демократски оријентисаних културних политика.
Резултати истраживања су показали да регионалне развојне агенције пружају обуку у домену менаџмента чији су полазници, спорадично, представници установа културе, и да на посредан и непосредан начин учествују у припреми и реализацији пројеката који се тичу културе у ужем и ширем смислу њеног значења. На основу тога је закључено да регионалне развојне агенције представљају потенцијал за примену стратегија савремених културних политика, укључујући и едукацију актера у култури, која се види као један од кључних предуслова неопходне трансформације културног система у складу са демократским принципима. Активнијим и планским коришћењем њихових ресурса и услуга, пружиле би допринос културној политици и добиле адекватну улогу у културном развоју. На основу налаза истраживања, предложене су препоруке ка: регионалним развојним агенцијама, Министарству културе и информисања, јединицама локалних самоуправа и установама културе.