Приказани сви од укупно 3 резултата

Модели локалних културних политика као основа за повећање културне партиципације

Ова студија је резултат сарадње Завода за проучавање културног развитка и Института за позориште, филм, радио и телевизију Факултета драмских уметности у Београду, а који су, током 2018. године, партнерски спровели истраживање на тему модела локалних културних политика у 15 градова Србије и о могућностима њиховог унапређења. Наручилац овог истраживања било је Министарство културе и информисања, а пројекат је на конкурсу Републичког секретаријата за јавне политике изабран за подршку у оквиру ПЕРФОРМ пројекта Швајцарске агенције за развој и сарадњу, који спроводе Хелветас и Универзитет у Фрибургу. Циљ аутора истраживања било је анализирање система културе на локалном нивоу – од локалне културне политике до културне понуде градова у Србији. Сходно томе, сагледана је организација и функционисање локалних одељења задужених за област културе, установа културе у сегменту партиципације и презентације програма, као и учешће свих заинтересованих појединаца и актера у локалној културној политици. Тиме се стекао увид у димензију партиципативности и демократизације културе на локалном нивоу. Емпиријско истраживање обухватило је 15 локалних самоуправа које имају највећи број становника, односно најразвијенију културну инфраструктуру, уз поштовање регионалне заступљености градова у узорку (Крагујевац, Крушевац, Ужице, Краљево, Чачак, Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Панчево, Сомбор, Лесковац, Врање, Смедерево, Ниш и Зајечар). Методологија је подразумевала прикупљање квантитативних података преко упитника од градских управа и јавних установа културе, и реализацију фокус група са представницима установа и удружења у култури – ради сагледавања стања и анализе изазова у области културе у локалним заједницама. У студији су за сваки од градова дати табеларни прикази и графикони. На почетку студије је дат Садржај.

Модели локалних културних политика као основа за повећање културне партиципације

Ова студија је резултат сарадње Завода за проучавање културног развитка и Института за позориште, филм, радио и телевизију Факултета драмских уметности у Београду, а који су, током 2018. године, партнерски спровели истраживање на тему модела локалних културних политика у 15 градова Србије и о могућностима њиховог унапређења. Наручилац овог истраживања било је Министарство културе и информисања, а пројекат је на конкурсу Републичког секретаријата за јавне политике изабран за подршку у оквиру ПЕРФОРМ пројекта Швајцарске агенције за развој и сарадњу, који спроводе Хелветас и Универзитет у Фрибургу. Циљ аутора истраживања било је анализирање система културе на локалном нивоу – од локалне културне политике до културне понуде градова у Србији. Сходно томе, сагледана је организација и функционисање локалних одељења задужених за област културе, установа културе у сегменту партиципације и презентације програма, као и учешће свих заинтересованих појединаца и актера у локалној културној политици. Тиме се стекао увид у димензију партиципативности и демократизације културе на локалном нивоу. Емпиријско истраживање обухватило је 15 локалних самоуправа које имају највећи број становника, односно најразвијенију културну инфраструктуру, уз поштовање регионалне заступљености градова у узорку (Крагујевац, Крушевац, Ужице, Краљево, Чачак, Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Панчево, Сомбор, Лесковац, Врање, Смедерево, Ниш и Зајечар). Методологија је подразумевала прикупљање квантитативних података преко упитника од градских управа и јавних установа културе, и реализацију фокус група са представницима установа и удружења у култури – ради сагледавања стања и анализе изазова у области културе у локалним заједницама. У студији су за сваки од градова дати табеларни прикази и графикони. На почетку студије је дат Садржај.

Самоуправни преображај уметничких удружења

Предмет истраживања Триве Инђића које је наручила Републичка заједница културе СР Србије јесте самоуправни преображај уметничких удружења изазван применом Закона о друштвеним организацијама и удружењима грађана, усвојеним 1982. године. Ово је значило темељну реорганизацију удружења од грађанско-правних лица ка њиховом претварању у савезе удружења грађана преко самоуправног споразумевања. Тако она постају саставни део политичког система самоуправљања и саставни део ССРН, на челу са СКЈ. Такође, требало је донети нова и ускладити постојећа самоуправна нормативна акта везана за делатност и за стицање финансијских средстава удружења, као и укључити их у систем организовања Социјалистичког савеза радног народа. Из свега наведеног се види да је ово истраживање спроведено паралелно са актуелном организационом трансформацијом уметничких удружења. Стога, аутор ставља акценат на питања о карактеру промена унутар удружења, о утицају чланова на њих, као и о томе да ли су ове промене допринеле повећању демократичности рада унутар удружења. Сматра да су удружења изгубила постојећу могућност да утичу на мере културне политике, као и на обликовање културног живота. Подаци су добијени анкетирањем чланова 20 уметничких удружења, и то методом случајног узорка, и интервјуисањем руководилаца 10 уметничких удружења. Извршен је и компаративни приказ њихових ставова и оцена, што је допринело објективнијем сагледавању тадашњих процеса трансформације. На почетку овог истраживања дат је Садржај, а на крају су Прилози са анкетним питањима за чланове удружења и са питањима за интервју који је обављен са руководиоцима.