Prikazani svi od ukupno 3 rezultata

Modeli lokalnih kulturnih politika kao osnova za povećanje kulturne participacije

Ova studija je rezultat saradnje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka i Instituta za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, a koji su, tokom 2018. godine, partnerski sproveli istraživanje na temu modela lokalnih kulturnih politika u 15 gradova Srbije i o mogućnostima njihovog unapređenja. Naručilac ovog istraživanja bilo je Ministarstvo kulture i informisanja, a projekat je na konkursu Republičkog sekretarijata za javne politike izabran za podršku u okviru PERFORM projekta Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, koji sprovode Helvetas i Univerzitet u Friburgu. Cilj autora istraživanja bilo je analiziranje sistema kulture na lokalnom nivou – od lokalne kulturne politike do kulturne ponude gradova u Srbiji. Shodno tome, sagledana je organizacija i funkcionisanje lokalnih odeljenja zaduženih za oblast kulture, ustanova kulture u segmentu participacije i prezentacije programa, kao i učešće svih zainteresovanih pojedinaca i aktera u lokalnoj kulturnoj politici. Time se stekao uvid u dimenziju participativnosti i demokratizacije kulture na lokalnom nivou. Empirijsko istraživanje obuhvatilo je 15 lokalnih samouprava koje imaju najveći broj stanovnika, odnosno najrazvijeniju kulturnu infrastrukturu, uz poštovanje regionalne zastupljenosti gradova u uzorku (Kragujevac, Kruševac, Užice, Kraljevo, Čačak, Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Pančevo, Sombor, Leskovac, Vranje, Smederevo, Niš i Zaječar). Metodologija je podrazumevala prikupljanje kvantitativnih podataka preko upitnika od gradskih uprava i javnih ustanova kulture, i realizaciju fokus grupa sa predstavnicima ustanova i udruženja u kulturi – radi sagledavanja stanja i analize izazova u oblasti kulture u lokalnim zajednicama. U studiji su za svaki od gradova dati tabelarni prikazi i grafikoni. Na početku studije je dat Sadržaj.

Modeli lokalnih kulturnih politika kao osnova za povećanje kulturne participacije

Ova studija je rezultat saradnje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka i Instituta za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, a koji su, tokom 2018. godine, partnerski sproveli istraživanje na temu modela lokalnih kulturnih politika u 15 gradova Srbije i o mogućnostima njihovog unapređenja. Naručilac ovog istraživanja bilo je Ministarstvo kulture i informisanja, a projekat je na konkursu Republičkog sekretarijata za javne politike izabran za podršku u okviru PERFORM projekta Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, koji sprovode Helvetas i Univerzitet u Friburgu. Cilj autora istraživanja bilo je analiziranje sistema kulture na lokalnom nivou – od lokalne kulturne politike do kulturne ponude gradova u Srbiji. Shodno tome, sagledana je organizacija i funkcionisanje lokalnih odeljenja zaduženih za oblast kulture, ustanova kulture u segmentu participacije i prezentacije programa, kao i učešće svih zainteresovanih pojedinaca i aktera u lokalnoj kulturnoj politici. Time se stekao uvid u dimenziju participativnosti i demokratizacije kulture na lokalnom nivou. Empirijsko istraživanje obuhvatilo je 15 lokalnih samouprava koje imaju najveći broj stanovnika, odnosno najrazvijeniju kulturnu infrastrukturu, uz poštovanje regionalne zastupljenosti gradova u uzorku (Kragujevac, Kruševac, Užice, Kraljevo, Čačak, Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Pančevo, Sombor, Leskovac, Vranje, Smederevo, Niš i Zaječar). Metodologija je podrazumevala prikupljanje kvantitativnih podataka preko upitnika od gradskih uprava i javnih ustanova kulture, i realizaciju fokus grupa sa predstavnicima ustanova i udruženja u kulturi – radi sagledavanja stanja i analize izazova u oblasti kulture u lokalnim zajednicama. U studiji su za svaki od gradova dati tabelarni prikazi i grafikoni. Na početku studije je dat Sadržaj.

Samoupravni preobražaj umetničkih udruženja

Predmet istraživanja Trive Inđića koje je naručila Republička zajednica kulture SR Srbije jeste samoupravni preobražaj umetničkih udruženja izazvan primenom Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana, usvojenim 1982. godine. Ovo je značilo temeljnu reorganizaciju udruženja od građansko-pravnih lica ka njihovom pretvaranju u saveze udruženja građana preko samoupravnog sporazumevanja. Tako ona postaju sastavni deo političkog sistema samoupravljanja i sastavni deo SSRN, na čelu sa SKJ. Takođe, trebalo je doneti nova i uskladiti postojeća samoupravna normativna akta vezana za delatnost i za sticanje finansijskih sredstava udruženja, kao i uključiti ih u sistem organizovanja Socijalističkog saveza radnog naroda. Iz svega navedenog se vidi da je ovo istraživanje sprovedeno paralelno sa aktuelnom organizacionom transformacijom umetničkih udruženja. Stoga, autor stavlja akcenat na pitanja o karakteru promena unutar udruženja, o uticaju članova na njih, kao i o tome da li su ove promene doprinele povećanju demokratičnosti rada unutar udruženja. Smatra da su udruženja izgubila postojeću mogućnost da utiču na mere kulturne politike, kao i na oblikovanje kulturnog života. Podaci su dobijeni anketiranjem članova 20 umetničkih udruženja, i to metodom slučajnog uzorka, i intervjuisanjem rukovodilaca 10 umetničkih udruženja. Izvršen je i komparativni prikaz njihovih stavova i ocena, što je doprinelo objektivnijem sagledavanju tadašnjih procesa transformacije. Na početku ovog istraživanja dat je Sadržaj, a na kraju su Prilozi sa anketnim pitanjima za članove udruženja i sa pitanjima za intervju koji je obavljen sa rukovodiocima.