Prikazani svi od ukupno 5 rezultata

Pojava i problemi samostalnih umetnika

U ovom istraživanju, Miloš Nemanjić se osvrće na 1955. godinu, kada su samostalni umetnici dobili društveni legitimitet zahvaljujući Uredbi o socijalnom osiguranju. Prema ustavnim odredbama, oni imaju isti društveno-ekonomski položaj, ista prava i obaveze kao i radnici u OUR-ima, ali u realnosti nije tako. Polazeći uopšte od umetnika u SR Srbiji, sa jedne strane, oni bi trebalo da uživaju bezrezervnu podršku društva, dok bi sa druge strane trebalo bi da budu prepušteni zakonitostima tržišta umetničkih vrednosti. Autor naglašava da u našem društvu postoji stalna tenzija između ove dve koncepcije, a što se odražava i na status samostalnih umetnika. Problematika samostalnih umetnika je povezana i sa karakterom pojedinih umetničkih delatnosti i plasmanom umetničkih proizvoda, sa spremnošću da se prihvati drugo „zanimanje“ ili pak da se živi isključivo od umetničkog rada, ali i sa slobodom izbora. Posmatrajući još i situaciju u udruženjima, autor pokušava da sagleda svu socijalno-psihološku složenost pojavljivanja, opstajanja, pa i porasta samostalnih umetnika.

Položaj i uloga umetničkih udruženja u SR Srbiji, sv. 2

Osnovni cilj koji postavljaju Miloš Nemanjić i Radmila Mikašinović-Grujić u ovom istraživanju jeste proučavanje položaja i uloge umetničkih udruženja, ali i samih umetnika koji se udružuju u njima ostvarujući svoje interese. Zato istražuju odnos umetničkog udruženja sa društvom, kao i uzajamni odnos umetničkog udruženja i umetnika. Najpre daju teorijski uvod o pojmu i karakteru profesionalnih udruženja iz različitih oblasti, ističući da ove organizacije postoje sa jedne strane radi zadovoljavanja interesa i potreba građana, a sa druge strane kao instrumenti celokupne društvene zajednice, jer predstavljaju institucije samoupravljanja u društvu. Uži predmet interesovanja autora jeste način organizovanja i funkcionisanja umetničkih udruženja Republike Srbije (njih 13), koja postoje od 1958. do 1967. godine, prvenstveno radi zaštite interesa ljudi koji se bave određenom umetničkom profesijom. Zato je prvo primenjena objektivna analiza – istraživanje normativnih akata, a naročito finansijskih izveštaja (izvor prihoda i obim rashoda). Potom su, subjektivnom analizom, pomoću metode intervjua dublje osvetljene određene činjenice dobijene kroz stavove, mišljenja i ocene predsednika i sekretara udruženja. Anketom je ispitana motivacija umetnika da postanu članovi određenog udruženja, njihovi stavovi prema udruženju, ostvareni interesi i sl. Na početku istraživanja dat je Sadržaj, a u samom istraživanju i nekoliko tabela. U okviru Priloga data su pitanja za intervjue i ankete, a na kraju, u okviru Dokumentacionog dela, izvodi iz statuta i pravila pojedinih umetničkih udruženja u SR Srbiji i u inostranstvu.

Samoupravni preobražaj umetničkih udruženja

Predmet istraživanja Trive Inđića koje je naručila Republička zajednica kulture SR Srbije jeste samoupravni preobražaj umetničkih udruženja izazvan primenom Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana, usvojenim 1982. godine. Ovo je značilo temeljnu reorganizaciju udruženja od građansko-pravnih lica ka njihovom pretvaranju u saveze udruženja građana preko samoupravnog sporazumevanja. Tako ona postaju sastavni deo političkog sistema samoupravljanja i sastavni deo SSRN, na čelu sa SKJ. Takođe, trebalo je doneti nova i uskladiti postojeća samoupravna normativna akta vezana za delatnost i za sticanje finansijskih sredstava udruženja, kao i uključiti ih u sistem organizovanja Socijalističkog saveza radnog naroda. Iz svega navedenog se vidi da je ovo istraživanje sprovedeno paralelno sa aktuelnom organizacionom transformacijom umetničkih udruženja. Stoga, autor stavlja akcenat na pitanja o karakteru promena unutar udruženja, o uticaju članova na njih, kao i o tome da li su ove promene doprinele povećanju demokratičnosti rada unutar udruženja. Smatra da su udruženja izgubila postojeću mogućnost da utiču na mere kulturne politike, kao i na oblikovanje kulturnog života. Podaci su dobijeni anketiranjem članova 20 umetničkih udruženja, i to metodom slučajnog uzorka, i intervjuisanjem rukovodilaca 10 umetničkih udruženja. Izvršen je i komparativni prikaz njihovih stavova i ocena, što je doprinelo objektivnijem sagledavanju tadašnjih procesa transformacije. Na početku ovog istraživanja dat je Sadržaj, a na kraju su Prilozi sa anketnim pitanjima za članove udruženja i sa pitanjima za intervju koji je obavljen sa rukovodiocima.

Slobodni umetnici i umetnička udruženja

U ovom dokumentalističkom istraživanju popisana su sva umetnička udruženja u SR Srbiji i dati su brojevi njihovih registrovanih članova, kao i spiskovi samostalnih, odnosno slobodnih umetnika u okviru ovih udruženja. U umetnička udruženja spadaju: Udruženje estradnih umetnika, Udruženje filmskih glumaca, Udruženje filmskih i TV radnika, Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti, Udruženje muzičara džez i zabavne muzike, Udruženje dramskih umetnika.

Vodič kroz umetnička i staleška udruženja u oblasti kulture u SR Srbiji (bez pokrajina) (Kultura – Dokumentacija, sv. 3)

Ovo dokumentalističko istraživanje predstavlja svojevrsni vodič kroz umetnička i staleška udruženja u Srbiji preko kojeg je moguće ispitati kulturnu politiku obuhvaćenih udruženja. Umetnička i staleška udruženja iz domena kulture obuhvataju specifične socio-profesionalne grupe (stvaralačka inteligencija, reproduktivni umetnici, umetnici–pedagozi, slobodni umetnici, stručna lica po ustanovama kulture, tehničari i realizatori kulturnih programa i dr.). U ovom dokumentalističkom pregledu se može uočiti raznolikost organizacionih modaliteta koji prate profesionalno i drugo okupljanje u umetnička i njima srodna udruženja. Ciljevi udruživanja su različiti. Pošto su umetnička i staleška udruženja u stalnom previranju, kretanju i mnogim nedoumicama, ovaj vodič je ograničen na udruženja sa područja uže Srbije, bez pokrajina, i to samo na ona koja imaju republički karakter.