Цултурал Плуралисм анд Цултурал Идентитy, Тхе Еxпериенце оф Цанада, Финланд, анд Yугославиа
Ова истраживачка студија реализована је под окриљем Унеска, а спроведена је у Канади, Финској и Југославији са циљем да се заједничким напорима свих учесника постигне увид у начине на које се принципи културног плурализма примењују у свакој од ових земаља. Поред тога, компарацијом добијених резултата у свакој од земаља учесница, аутори истраживања у оквиру ове студије тежили су прикупљању ширег знања о културним политикама које би одговарале демократском развоју различитих друштава и земаља. Разлике које постоје међу земљама које су учествовале у истраживању, као што су: друштвено-политичко уређење, економски развој, демографске карактеристике, послужиле су као полазна тачка, односно аналитичка матрица за проучавање феномена културног плурализма. У студији је примењен флексибилни аналитички метод уз употребу постојећих података прикупљених у различите сврхе. Изабрани су феномени и развојни трендови специфични за сваку земљу, применом поступака који на најприкладнији начин представљају културне процесе, искуства и дилеме културног развоја у ситуацијама културног плурализма. Анализа се није односила само на приказ тренутног стања већ и на евалуацију процеса који је довео до појаве одређених феномена. Циљ аутора канадског истраживања је да испитају учинке етничке и језичке разноликости на друштвену кохезију, односно да истраже како језик и етничка припадност комуницирају са другим одликама канадског друштва. У истраживању Финске, аутори су се концентрисали на анализу свих финских мањинских група са посебним нагласком на њихову етно језичку виталност и на социо-економске аспекте положаја мањинских култура. Аутори југословенског истраживања фокусирани су на неколико примера са циљем да илуструју више облика примене политике културног плурализма на различитим нивоима самоуправљања и власти. Студија садржи четири поглавља са статистичким подацима, графиконима, мапама. На почетку је Садржај, а на крају су прилози у виду библиографије и табеларних приказа.
Еxперт Меетинг он тхе Метходологy Апплицабле то тхе Дефинитион оф тхе Објецтивес оф Цултурал Девелопмент
Представљен је радни материјал са конференције стручњака европских земаља ЕСПОО, организоване под покровитељством Унеска, а одржане у Хелсинкију, престоници Финске, од 17. до 19. марта 1976. године. Састанку су присуствовали и представници из Југославије, из Завода за проучавање културног развитка (др Стеван М. Мајсторовић). Ради се о креирању методологије која би се применила у дефинисању циљева културног развоја Европе, па је, у оквиру овог материјала, изложено неколико метода и критеријума помоћу којих би истраживање било обављено. На основу представљене агенде са састанка, види се да су присутни стручњаци из европских земаља изнели анализе постојећег стања културне политике и културног развоја у њиховим земљама; да је предложена истраживачка методологија; да су усвојене одговарајуће методе за дефинисање циљева културног развоја; предложене стратегије планирања као методе културног развоја, а такође и области у којима је ургентно да се спроведе истраживање. Изнети су примери Велике Британије, Финске, Мађарске, Југославије, Француске, Чехословачке и др. земаља. У завршном извештају, изнети су закључци и препоруке на основу презентованих примера, у оквиру којих је акценат стављен на економске, политичке и друштвене одреднице. Овај радни материјал садржи табеле, графиконе и мапе.
Еxперт Меетинг он тхе Метходологy Апплицабле то тхе Дефинитион оф тхе Објецтивес оф Цултурал Девелопмент
Представљен је радни материјал са конференције стручњака европских земаља ЕСПОО, организоване под покровитељством Унеска, а одржане у Хелсинкију, престоници Финске, од 17. до 19. марта 1976. године. Састанку су присуствовали и представници из Југославије, из Завода за проучавање културног развитка (др Стеван М. Мајсторовић). Ради се о креирању методологије која би се применила у дефинисању циљева културног развоја Европе, па је, у оквиру овог материјала, изложено неколико метода и критеријума помоћу којих би истраживање било обављено. На основу представљене агенде са састанка, види се да су присутни стручњаци из европских земаља изнели анализе постојећег стања културне политике и културног развоја у њиховим земљама. Предложена је истраживачка методологија и усвојене су одговарајуће методе за дефинисање циљева културног развоја. Такође, предложене су стратегије планирања као методе културног развоја, али и области у којима је ургентно да се спроведе истраживање. Изнети су примери Велике Британије, Финске, Мађарске, Југославије, Француске, Чехословачке и др. земаља. У завршном извештају, изнети су закључци и препоруке на основу презентованих примера, у оквиру којих је акценат стављен на економске, политичке и друштвене одреднице. Овај радни материјал садржи табеле, графиконе и мапе.
Међувладина конференција о културној политици у Европи (Хелсинки, 19–28. јун 1972, препорука број 15)/Цонфéренце интергоувернементалс сур лес политиqуес цултуреллес ен Еуропе
На основу Међувладине конференције о културној политици у Европи, одржане у Хелсинкију, у јуну 1972. године, донети су закључци о изради заједничких студија у области културе. Потом је у Бону, 1973. године, одржан први састанак стручњака 19 европских земаља о изради ових компаративних студија у области културе. У датом документу налази се извештај са тог састанка у којем се, између осталог, каже да је ово још једна могућност подстицања европске културне сарадње међу државама и народима, а под окриљем Унеска. Стога је важно уједначити методолошке поступке, појмове и терминологију која се користи у култури. Југославија ће учествовати у шест истраживања: Култура у радној средини/култура на раду/; Културни развој у земљама са више нација или етничких група; Чиниоци културне акције – децентрализација; Финансирање културе; Културни садржај образовања; Уништавање историјских споменика и природних лепота. У документу су и прилози у виду нацрта Унескових пројеката, са списком земаља које ће учествовати у њима, као и списак предложених тема. Рок за израду истраживачких студија је од 1975. до 1977. године. Такође, у оквиру овог документа, наведене су препоруке и списак тема из области културне политике које се предлажу као предмет заједничких истраживања и сарадње Завода за проучавање културног развитка из Београда и Завода за културу СРХ из Загреба, на поменутих шест Унескових пројеката.
Тхе цултурал полицy оф Yугославиа
У овој истраживачкој студији, Стеван Мајсторовић бави се анализом културне политике на простору Југославије, према Унесковим смерницама и оквирима. Приступ истраживању прилагођен је у односу на карактеристике Југославије као мултинационалне државе са федералним системом и значајним степеном децентрализације. Аутор истиче да различити културни обрасци и разнолике културне традиције, које су карактеристичне за Југославију, имају важну улогу у обликовању културних политика. У оквиру студије, такође се бави циљевима и карактеристикама промена кроз које југословенски културни систем пролази на прагу седамдесетих година XX века. Структура студије подељена је на три поглавља. У првом поглављу, изложени су темељи културне политике: утицај историјских фактора и традиције, и основне смернице културне политике у самоуправном социјализму. У другом поглављу дат је преглед културног развоја народа и народности, као и различитих облика културне међузависности и интеракције. Треће поглавље је организовано према сугестијама Унеска (институционални оквир, облици финансирања, подстицање креативних талената, проучавање културних захтева, стара и нова форма ширења и промоције културе, методе коришћене у планирању културног развоја и завршној обуци агената културе). На почетку студије дат је Садржај, у оквиру студије табеле, а на крају су препоруке, библиографија, као и прилози у виду извода из статута, докумената и извештаја из свих савезних република Југославије.