Prikazani svi od ukupno 5 rezultata

Cultural Pluralism and Cultural Identity, The Experience of Canada, Finland, and Yugoslavia

Ova istraživačka studija realizovana je pod okriljem Uneska, a sprovedena je u Kanadi, Finskoj i Jugoslaviji sa ciljem da se zajedničkim naporima svih učesnika postigne uvid u načine na koje se principi kulturnog pluralizma primenjuju u svakoj od ovih zemalja. Pored toga, komparacijom dobijenih rezultata u svakoj od zemalja učesnica, autori istraživanja u okviru ove studije težili su prikupljanju šireg znanja o kulturnim politikama koje bi odgovarale demokratskom razvoju različitih društava i zemalja. Razlike koje postoje među zemljama koje su učestvovale u istraživanju, kao što su: društveno-političko uređenje, ekonomski razvoj, demografske karakteristike, poslužile su kao polazna tačka, odnosno analitička matrica za proučavanje fenomena kulturnog pluralizma. U studiji je primenjen fleksibilni analitički metod uz upotrebu postojećih podataka prikupljenih u različite svrhe. Izabrani su fenomeni i razvojni trendovi specifični za svaku zemlju, primenom postupaka koji na najprikladniji način predstavljaju kulturne procese, iskustva i dileme kulturnog razvoja u situacijama kulturnog pluralizma. Analiza se nije odnosila samo na prikaz trenutnog stanja već i na evaluaciju procesa koji je doveo do pojave određenih fenomena. Cilj autora kanadskog istraživanja je da ispitaju učinke etničke i jezičke raznolikosti na društvenu koheziju, odnosno da istraže kako jezik i etnička pripadnost komuniciraju sa drugim odlikama kanadskog društva. U istraživanju Finske, autori su se koncentrisali na analizu svih finskih manjinskih grupa sa posebnim naglaskom na njihovu etno jezičku vitalnost i na socio-ekonomske aspekte položaja manjinskih kultura. Autori jugoslovenskog istraživanja fokusirani su na nekoliko primera sa ciljem da ilustruju više oblika primene politike kulturnog pluralizma na različitim nivoima samoupravljanja i vlasti. Studija sadrži četiri poglavlja sa statističkim podacima, grafikonima, mapama. Na početku je Sadržaj, a na kraju su prilozi u vidu bibliografije i tabelarnih prikaza.

Expert Meeting on the Methodology Applicable to the Definition of the Objectives of Cultural Development

Predstavljen je radni materijal sa konferencije stručnjaka evropskih zemalja ESPOO, organizovane pod pokroviteljstvom Uneska, a održane u Helsinkiju, prestonici Finske, od 17. do 19. marta 1976. godine. Sastanku su prisustvovali i predstavnici iz Jugoslavije, iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (dr Stevan M. Majstorović). Radi se o kreiranju metodologije koja bi se primenila u definisanju ciljeva kulturnog razvoja Evrope, pa je, u okviru ovog materijala, izloženo nekoliko metoda i kriterijuma pomoću kojih bi istraživanje bilo obavljeno. Na osnovu predstavljene agende sa sastanka, vidi se da su prisutni stručnjaci iz evropskih zemalja izneli analize postojećeg stanja kulturne politike i kulturnog razvoja u njihovim zemljama; da je predložena istraživačka metodologija; da su usvojene odgovarajuće metode za definisanje ciljeva kulturnog razvoja; predložene strategije planiranja kao metode kulturnog razvoja, a takođe i oblasti u kojima je urgentno da se sprovede istraživanje. Izneti su primeri Velike Britanije, Finske, Mađarske, Jugoslavije, Francuske, Čehoslovačke i dr. zemalja. U završnom izveštaju, izneti su zaključci i preporuke na osnovu prezentovanih primera, u okviru kojih je akcenat stavljen na ekonomske, političke i društvene odrednice. Ovaj radni materijal sadrži tabele, grafikone i mape.

Expert Meeting on the Methodology Applicable to the Definition of the Objectives of Cultural Development

Predstavljen je radni materijal sa konferencije stručnjaka evropskih zemalja ESPOO, organizovane pod pokroviteljstvom Uneska, a održane u Helsinkiju, prestonici Finske, od 17. do 19. marta 1976. godine. Sastanku su prisustvovali i predstavnici iz Jugoslavije, iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (dr Stevan M. Majstorović). Radi se o kreiranju metodologije koja bi se primenila u definisanju ciljeva kulturnog razvoja Evrope, pa je, u okviru ovog materijala, izloženo nekoliko metoda i kriterijuma pomoću kojih bi istraživanje bilo obavljeno. Na osnovu predstavljene agende sa sastanka, vidi se da su prisutni stručnjaci iz evropskih zemalja izneli analize postojećeg stanja kulturne politike i kulturnog razvoja u njihovim zemljama. Predložena je istraživačka metodologija i usvojene su odgovarajuće metode za definisanje ciljeva kulturnog razvoja. Takođe, predložene su strategije planiranja kao metode kulturnog razvoja, ali i oblasti u kojima je urgentno da se sprovede istraživanje. Izneti su primeri Velike Britanije, Finske, Mađarske, Jugoslavije, Francuske, Čehoslovačke i dr. zemalja. U završnom izveštaju, izneti su zaključci i preporuke na osnovu prezentovanih primera, u okviru kojih je akcenat stavljen na ekonomske, političke i društvene odrednice. Ovaj radni materijal sadrži tabele, grafikone i mape.

Međuvladina konferencija o kulturnoj politici u Evropi (Helsinki, 19–28. jun 1972, preporuka broj 15)/Conférence intergouvernementals sur les politiques culturelles en Europe

Na osnovu Međuvladine konferencije o kulturnoj politici u Evropi, održane u Helsinkiju, u junu 1972. godine, doneti su zaključci o izradi zajedničkih studija u oblasti kulture. Potom je u Bonu, 1973. godine, održan prvi sastanak stručnjaka 19 evropskih zemalja o izradi ovih komparativnih studija u oblasti kulture. U datom dokumentu nalazi se izveštaj sa tog sastanka u kojem se, između ostalog, kaže da je ovo još jedna mogućnost podsticanja evropske kulturne saradnje među državama i narodima, a pod okriljem Uneska. Stoga je važno ujednačiti metodološke postupke, pojmove i terminologiju koja se koristi u kulturi. Jugoslavija će učestvovati u šest istraživanja: Kultura u radnoj sredini/kultura na radu/; Kulturni razvoj u zemljama sa više nacija ili etničkih grupa; Činioci kulturne akcije – decentralizacija; Finansiranje kulture; Kulturni sadržaj obrazovanja; Uništavanje istorijskih spomenika i prirodnih lepota. U dokumentu su i prilozi u vidu nacrta Uneskovih projekata, sa spiskom zemalja koje će učestvovati u njima, kao i spisak predloženih tema. Rok za izradu istraživačkih studija je od 1975. do 1977. godine. Takođe, u okviru ovog dokumenta, navedene su preporuke i spisak tema iz oblasti kulturne politike koje se predlažu kao predmet zajedničkih istraživanja i saradnje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka iz Beograda i Zavoda za kulturu SRH iz Zagreba, na pomenutih šest Uneskovih projekata.

The cultural policy of Yugoslavia

U ovoj istraživačkoj studiji, Stevan Majstorović bavi se analizom kulturne politike na prostoru Jugoslavije, prema Uneskovim smernicama i okvirima. Pristup istraživanju prilagođen je u odnosu na karakteristike Jugoslavije kao multinacionalne države sa federalnim sistemom i značajnim stepenom decentralizacije. Autor ističe da različiti kulturni obrasci i raznolike kulturne tradicije, koje su karakteristične za Jugoslaviju, imaju važnu ulogu u oblikovanju kulturnih politika. U okviru studije, takođe se bavi ciljevima i karakteristikama promena kroz koje jugoslovenski kulturni sistem prolazi na pragu sedamdesetih godina XX veka. Struktura studije podeljena je na tri poglavlja. U prvom poglavlju, izloženi su temelji kulturne politike: uticaj istorijskih faktora i tradicije, i osnovne smernice kulturne politike u samoupravnom socijalizmu. U drugom poglavlju dat je pregled kulturnog razvoja naroda i narodnosti, kao i različitih oblika kulturne međuzavisnosti i interakcije. Treće poglavlje je organizovano prema sugestijama Uneska (institucionalni okvir, oblici finansiranja, podsticanje kreativnih talenata, proučavanje kulturnih zahteva, stara i nova forma širenja i promocije kulture, metode korišćene u planiranju kulturnog razvoja i završnoj obuci agenata kulture). Na početku studije dat je Sadržaj, u okviru studije tabele, a na kraju su preporuke, bibliografija, kao i prilozi u vidu izvoda iz statuta, dokumenata i izveštaja iz svih saveznih republika Jugoslavije.