Схоwинг алл 6 ресултс
Еxпертс меетинг он цросс-цултурал студиес метходологy анд проблемс релатед то тхе естаблисхмент оф цултурал атласес

У Београду је, у октобру 1976. године, одржан састанак стручњака за област проучавања методологије међукултурних студија, као и проблема везаних за успостављање атласа културе. Истиче се велика заслуга Унеска на иницирању и синтетизовању постојећих научних спознаја и увида на пољу међукултурних студија, као и на отварању широког поља истраживања која је још потребно предузети. У овом документу се налази: списак учесника (из СССР-а, Француске, Југославије, Швајцарске, Финске, Велике Британије, Мађарске, Шпаније, Малезије); списак докумената за рад на састанку (међу којима је и Атлас културе СР Србије); агенда састанка (расправа о међукултурном истраживању, о методологији, о темама, о принципима деловања, о атласима културе). Следи поздравни говор др Стевана Мајсторовића, председника Одбора за културу Југословенске комисије за сарадњу са Унеском, а потом и примери из поменутих земаља на задату тему. У оквиру документа налази се и презентација С. Мајсторовића „Атласа културе СР Србије“ на енглеском, француском и српском језику, у којем су приказани сви аспекти досадашњег културног развоја на нашем подручју. На крају је финални извештај са одржаног тродневног састанка у Београду. Након овог састанка, уследила је Унескова Генерална скупштина у Најробију, на којој је усвојен средњорочни план активности Унеска.
Културна политика И (свеска 7)

У Заводу за проучавање културног развтика приређене су три свеске које су посвећене проблемима културне политике актуелним крајем 60-их година XX века. Основни циљ приређивача јесте да се културним радницима, уметницима и свим заинтересованим за питање култуног развоја омогући да се упознају са ситуацијом и искуствима у другим земљама, различитих друштвених структура. У ту сврху, одабрана су четири документа која су представљена у четири посебна дела ове прве свеске. Први део је посвећен Округлом столу о културној политици, одржаном у Монаку 1967. године у организацији Унеска, и он чини највећи део ове преведене и адаптиране грађе. То је био први округли сто у поменутој области, значајан и због тога што је тада била усвојена дефиниција културне политике. Други део је посвећен културној политици у Великој Британији и садржи извештај који је припремљен за поменути округли сто, са личним ставом и проценом културне политике у Британији. Трећи део односи се на политику у области уметности и садржи документ британске владе, у јавности познат као „Бела књига“, а који је поднео председник владе Парламенту 1965. године, у којем се говори о положају уметности у Великој Британији. Последњи део, о културној политици у Француској, садржи документациони приказ књиге француског аутора, „За културу политику“, из 1967. године, у којој је он изнео своје лично мишљење о тадашњим културним приликама у Француској дајући и предлоге за превазилажење неких од актуелних проблема у то време. На почетку је дат Садржај, а након сваког дела налазе се закључци и препоруке.
Културна политика ИИ (свеска 8)

Овде је дата друга свеска која је приређена у Заводу за проучавање културног развитка, а која је посвећена проблемима културне политике актуелним крајем 60-их година XX века. Основни циљ приређивача и ове свеске јесте да се културним радницима, уметницима и свим заинтересованим за питање култуног развоја, омогући да се упознају са ситуацијом и искуствима у другим земљама, различитих друштвених структура. У питању су: Чехословачка, СССР, Шведска и Јапан. У ту сврху, коришћени су извештаји за Унеско у којима се говори о појединим ситуацијама у области културне политике у наведеним државама, и то из угла њихових аутора, а приложен је и један програмски документ. Сваки од тих докумената представљен је у засебном делу ове свеске. У првом делу је дат извештај о културној политици у Чехословачкој, припремљен за Округли сто о културној политици, одржан у Монаку 1967. године у организацији Унеска. У другом делу је представљен извод из Акционог програма КП ЧСР из 1968. године, а који се тиче развоја науке, образовања и културе у Чехословачкој. У оквиру трећег дела дат је извештај о културној политици у СССР-у, такође припремљен за Округли сто о културној политици одржан у Монаку 1967. године у организацији Унеска, а у оквиру четвртог дела – извештај о културној политици у Шведској из 1967. У петом делу је извештај о културној политици у Јапану за поменути округли сто у организацији Унеска. На почетку свеске налази се Садржај.
Културна политика ИИИ (свеска 9)

Овде је представљена трећа свеска која је приређена у Заводу за проучавање културног развтика, а посвећена проблемима културне политике који су били актуелни крајем 60-их година XX века. Основни циљ приређивача ове свеске јесте да се културним радницима, уметницима и свим заинтересованим за питање култуног развоја омогући да се упознају са ситуацијом и искуствима у другим земљама, различитих друштвених структура. У овој свесци презентоване су следеће земље: Француска, Пољска, Уједињена Арапска Република, Куба. У ту сврху коришћени су извештаји за Унеско који говоре о неким ситуацијама у области културне политике у наведеним државама, према мишљењима њихових аутора, а сваки од тих докумената представљен је у засебном делу ове свеске. У првом делу је представљена КП у Француској, у оквиру извештаја за Округли сто о културној политици одржан у Монаку 1967. године; дат је и Закључак. У другом делу је представљена КП у Пољској, такође у оквиру извештаја за поменути Унесков округли сто; у трећем делу – култура у Уједињеној Арапској Републици, у виду извештаја за Унесков округли сто, а у четвртом делу – културна политика Кубе, у виду извештаја за поменути округли сто у организацији Унеска. На почетку публикације дат је Садржај.
Положај књиге у Југославији у светлу Међународне повеље књиге

На почетку овог радног материјала дат је извод из Међународне повеље књиге кроз призму положаја књиге у Југославији. Наиме, истиче се да као отворено према свету, самоуправно социјалистичко друштво треба да захтева од сваког човека целовитије образовање, широку општу културу и велику информисаност. У остваривању ових циљева, књига је незаменљиви чинилац. Стога се издавању и продаји књига морају обезбедити повољнији услови и друштвена помоћ. У Центру за истраживање јавног мњења, при Институту друштвених наука у Београду, испитује се доступност добре књиге у народу. Полуквалификовани и квалификовани радници, као и помоћни службеници, спадају у оне који најмање читају. Међутим, утврђено је и да три четвртине висококвалификованих и квалификованих радника уопште не чита књиге. Из тога се изводи закључак да је добра књига код нас крајње занемарена узимајући у обзир висок проценат оних који уопште не читају, док је веома мали проценат оних који интензивно читају. С обзиром на то да је 1972. година – међународна година књиге, према одржаној Унесковој конференцији, истиче се да је неопходно повећати напоре и развити акције за искорењивање неписмености, за отварање библиотека, за њихово редовно снабдевање књигама, за развијање читалачких навика, за стварање повољнијих услова продаје књига, за унапређивање издавачке делатности, за бољу пропаганду итд.
Школа – средиште културе (Нацрт истраживања)

Истраживање „Школа – средиште културе“ је било део програмских активности Вукове задужбине, али је његова реализација поверена Заводу за проучавање културног развитка. С обзиром на кризу југословенског друштва у осмој деценији XX века, настала је и криза реформисаног образовања, када је нарочито сеоска школа изгубила својство „жаришта културе“. Ово истраживање је представљено као део активности усмерених ка уључивању у Унескову акцију „Светска декада културног развоја“. У нацрту се истиче да ће се истраживање, које би требало да уследи, бавити тзв. „малим питањима“ културе свакодневног живота. Наиме, кроз истраживање културне функције школе у животу сеоске заједнице, афирмисала би се васпитна, социјална и културна димензија школе у селу, те њена будућа интегрисаност у друштвену средину, с обзиром на жељено реформисано одређење школе као „отворене институције“. Ово акционо/примењено истраживање, које је интердисциплинарног карактера, захтевало је стручно ангажовање више институција/организација из различитих области (образовања, културе, привреде, банкарства итд.). У самом нацрту, детаљно је представљен генерални план истраживања, које је требало да траје од 1989. до 1993. године, потом сложени финансијски план пројекта, као и организација и координација истраживања.