Prikazani svi od ukupno 6 rezultata

Experts meeting on cross-cultural studies methodology and problems related to the establishment of cultural atlases

U Beogradu je, u oktobru 1976. godine, održan sastanak stručnjaka za oblast proučavanja metodologije međukulturnih studija, kao i problema vezanih za uspostavljanje atlasa kulture. Ističe se velika zasluga Uneska na iniciranju i sintetizovanju postojećih naučnih spoznaja i uvida na polju međukulturnih studija, kao i na otvaranju širokog polja istraživanja koja je još potrebno preduzeti. U ovom dokumentu se nalazi: spisak učesnika (iz SSSR-a, Francuske, Jugoslavije, Švajcarske, Finske, Velike Britanije, Mađarske, Španije, Malezije); spisak dokumenata za rad na sastanku (među kojima je i Atlas kulture SR Srbije); agenda sastanka (rasprava o međukulturnom istraživanju, o metodologiji, o temama, o principima delovanja, o atlasima kulture). Sledi pozdravni govor dr Stevana Majstorovića, predsednika Odbora za kulturu Jugoslovenske komisije za saradnju sa Uneskom, a potom i primeri iz pomenutih zemalja na zadatu temu. U okviru dokumenta nalazi se i prezentacija S. Majstorovića „Atlasa kulture SR Srbije“ na engleskom, francuskom i srpskom jeziku, u kojem su prikazani svi aspekti dosadašnjeg kulturnog razvoja na našem području. Na kraju je finalni izveštaj sa održanog trodnevnog sastanka u Beogradu. Nakon ovog sastanka, usledila je Uneskova Generalna skupština u Najrobiju, na kojoj je usvojen srednjoročni plan aktivnosti Uneska.

Kulturna politika I (sveska 7)

U Zavodu za proučavanje kulturnog razvtika priređene su tri sveske koje su posvećene problemima kulturne politike aktuelnim krajem 60-ih godina XX veka. Osnovni cilj priređivača jeste da se kulturnim radnicima, umetnicima i svim zainteresovanim za pitanje kultunog razvoja omogući da se upoznaju sa situacijom i iskustvima u drugim zemljama, različitih društvenih struktura. U tu svrhu, odabrana su četiri dokumenta koja su predstavljena u četiri posebna dela ove prve sveske. Prvi deo je posvećen Okruglom stolu o kulturnoj politici, održanom u Monaku 1967. godine u organizaciji Uneska, i on čini najveći deo ove prevedene i adaptirane građe. To je bio prvi okrugli sto u pomenutoj oblasti, značajan i zbog toga što je tada bila usvojena definicija kulturne politike. Drugi deo je posvećen kulturnoj politici u Velikoj Britaniji i sadrži izveštaj koji je pripremljen za pomenuti okrugli sto, sa ličnim stavom i procenom kulturne politike u Britaniji. Treći deo odnosi se na politiku u oblasti umetnosti i sadrži dokument britanske vlade, u javnosti poznat kao „Bela knjiga“, a koji je podneo predsednik vlade Parlamentu 1965. godine, u kojem se govori o položaju umetnosti u Velikoj Britaniji. Poslednji deo, o kulturnoj politici u Francuskoj, sadrži dokumentacioni prikaz knjige francuskog autora, „Za kulturu politiku“, iz 1967. godine, u kojoj je on izneo svoje lično mišljenje o tadašnjim kulturnim prilikama u Francuskoj dajući i predloge za prevazilaženje nekih od aktuelnih problema u to vreme. Na početku je dat Sadržaj, a nakon svakog dela nalaze se zaključci i preporuke.

Kulturna politika II (sveska 8)

Ovde je data druga sveska koja je priređena u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, a koja je posvećena problemima kulturne politike aktuelnim krajem 60-ih godina XX veka. Osnovni cilj priređivača i ove sveske jeste da se kulturnim radnicima, umetnicima i svim zainteresovanim za pitanje kultunog razvoja, omogući da se upoznaju sa situacijom i iskustvima u drugim zemljama, različitih društvenih struktura. U pitanju su: Čehoslovačka, SSSR, Švedska i Japan. U tu svrhu, korišćeni su izveštaji za Unesko u kojima se govori o pojedinim situacijama u oblasti kulturne politike u navedenim državama, i to iz ugla njihovih autora, a priložen je i jedan programski dokument. Svaki od tih dokumenata predstavljen je u zasebnom delu ove sveske. U prvom delu je dat izveštaj o kulturnoj politici u Čehoslovačkoj, pripremljen za Okrugli sto o kulturnoj politici, održan u Monaku 1967. godine u organizaciji Uneska. U drugom delu je predstavljen izvod iz Akcionog programa KP ČSR iz 1968. godine, a koji se tiče razvoja nauke, obrazovanja i kulture u Čehoslovačkoj. U okviru trećeg dela dat je izveštaj o kulturnoj politici u SSSR-u, takođe pripremljen za Okrugli sto o kulturnoj politici održan u Monaku 1967. godine u organizaciji Uneska, a u okviru četvrtog dela – izveštaj o kulturnoj politici u Švedskoj iz 1967. U petom delu je izveštaj o kulturnoj politici u Japanu za pomenuti okrugli sto u organizaciji Uneska. Na početku sveske nalazi se Sadržaj.

Kulturna politika III (sveska 9)

Ovde je predstavljena treća sveska koja je priređena u Zavodu za proučavanje kulturnog razvtika, a posvećena problemima kulturne politike koji su bili aktuelni krajem 60-ih godina XX veka. Osnovni cilj priređivača ove sveske jeste da se kulturnim radnicima, umetnicima i svim zainteresovanim za pitanje kultunog razvoja omogući da se upoznaju sa situacijom i iskustvima u drugim zemljama, različitih društvenih struktura. U ovoj svesci prezentovane su sledeće zemlje: Francuska, Poljska, Ujedinjena Arapska Republika, Kuba. U tu svrhu korišćeni su izveštaji za Unesko koji govore o nekim situacijama u oblasti kulturne politike u navedenim državama, prema mišljenjima njihovih autora, a svaki od tih dokumenata predstavljen je u zasebnom delu ove sveske. U prvom delu je predstavljena KP u Francuskoj, u okviru izveštaja za Okrugli sto o kulturnoj politici održan u Monaku 1967. godine; dat je i Zaključak. U drugom delu je predstavljena KP u Poljskoj, takođe u okviru izveštaja za pomenuti Uneskov okrugli sto; u trećem delu – kultura u Ujedinjenoj Arapskoj Republici, u vidu izveštaja za Uneskov okrugli sto, a u četvrtom delu – kulturna politika Kube, u vidu izveštaja za pomenuti okrugli sto u organizaciji Uneska. Na početku publikacije dat je Sadržaj.

Položaj knjige u Jugoslaviji u svetlu Međunarodne povelje knjige

Na početku ovog radnog materijala dat je izvod iz Međunarodne povelje knjige kroz prizmu položaja knjige u Jugoslaviji. Naime, ističe se da kao otvoreno prema svetu, samoupravno socijalističko društvo treba da zahteva od svakog čoveka celovitije obrazovanje, široku opštu kulturu i veliku informisanost. U ostvarivanju ovih ciljeva, knjiga je nezamenljivi činilac. Stoga se izdavanju i prodaji knjiga moraju obezbediti povoljniji uslovi i društvena pomoć. U Centru za istraživanje javnog mnjenja, pri Institutu društvenih nauka u Beogradu, ispituje se dostupnost dobre knjige u narodu. Polukvalifikovani i kvalifikovani radnici, kao i pomoćni službenici, spadaju u one koji najmanje čitaju. Međutim, utvrđeno je i da tri četvrtine visokokvalifikovanih i kvalifikovanih radnika uopšte ne čita knjige. Iz toga se izvodi zaključak da je dobra knjiga kod nas krajnje zanemarena uzimajući u obzir visok procenat onih koji uopšte ne čitaju, dok je veoma mali procenat onih koji intenzivno čitaju. S obzirom na to da je 1972. godina – međunarodna godina knjige, prema održanoj Uneskovoj konferenciji, ističe se da je neophodno povećati napore i razviti akcije za iskorenjivanje nepismenosti, za otvaranje biblioteka, za njihovo redovno snabdevanje knjigama, za razvijanje čitalačkih navika, za stvaranje povoljnijih uslova prodaje knjiga, za unapređivanje izdavačke delatnosti, za bolju propagandu itd.

Škola – središte kulture (Nacrt istraživanja)

Istraživanje „Škola – središte kulture“ je bilo deo programskih aktivnosti Vukove zadužbine, ali je njegova realizacija poverena Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. S obzirom na krizu jugoslovenskog društva u osmoj deceniji XX veka, nastala je i kriza reformisanog obrazovanja, kada je naročito seoska škola izgubila svojstvo „žarišta kulture“. Ovo istraživanje je predstavljeno kao deo aktivnosti usmerenih ka uljučivanju u Uneskovu akciju „Svetska dekada kulturnog razvoja“. U nacrtu se ističe da će se istraživanje, koje bi trebalo da usledi, baviti tzv. „malim pitanjima“ kulture svakodnevnog života. Naime, kroz istraživanje kulturne funkcije škole u životu seoske zajednice, afirmisala bi se vaspitna, socijalna i kulturna dimenzija škole u selu, te njena buduća integrisanost u društvenu sredinu, s obzirom na željeno reformisano određenje škole kao „otvorene institucije“. Ovo akciono/primenjeno istraživanje, koje je interdisciplinarnog karaktera, zahtevalo je stručno angažovanje više institucija/organizacija iz različitih oblasti (obrazovanja, kulture, privrede, bankarstva itd.). U samom nacrtu, detaljno je predstavljen generalni plan istraživanja, koje je trebalo da traje od 1989. do 1993. godine, potom složeni finansijski plan projekta, kao i organizacija i koordinacija istraživanja.