Prikazani svi od ukupno 2 rezultata

III Milenijum – Pregled mišljenja o kulturnom središtu

Za potrebe Odbora za III milenijum, u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka je, od oktobra 1983. do maja 1984. godine, sprovedeno intervjuisanje članova Odbora i drugih naučnika, uglednih kulturnih radnika i stvaralaca, kako bi svi oni dali svoje mišljenje u vezi sa projektom „Kulturno središte“. U ovom radnom materijalu dat je pregled mišljenja o zamišljenom kulturnom središtu, odnosno sažetak odgovora sagovornika na pitanja koja su činila okosnicu razgovora u vezi sa idejom ovog projekta. Pitanja su se odnosila na mišljenja o: osnovnoj zamisli Kulturnog središta, ciljevima projekta, o Otvorenom univerzitetu, funkcijama Informativnog centra, o arhitektonsko-urbanističkom uobličavanju Kulturnog središta, o osnivanju Društva za III milenijum, uključujući i predloge za osnivanje ustanova i objekata u okviru Kulturnog središta. Razgovore su obavljali A. Magdić, R. Rosandić i M. Nemanjić. Na početku je dat Sadržaj, a na kraju Prilog koji sadrži transkripte razgovora sa 68 sagovornika na navedene teme.

Proizvodnja prostora za kulturu, kulturne potrebe i kvalitet životne sredine

U ovom istraživanju, Miloš Nemanjić se bavi pitanjem odnosa proizvodnje prostora za kulturu, kulturnih potreba i kvaliteta životne sredine. Razmatrajući složenost pitanja kulturnih potreba, autor ističe da njihovo zadovoljavanje zahteva proizvodnju određenih prostora, a da je stvaranje ovih prostora uvek društveno-ekonomski uslovljeno. U radu je analiziran problem neusklađenosti urbanističkog planiranja i planiranja kulturnog razvoja, kao ključnih faktora proizvodnje prostora za kulturne delatnosti. Naglašava se da u praksi izgradnja prostora, koji imaju kulturne funkcije, često ne prati normative, naročito ne one koji imaju utemeljenje u kulturnoj i socijalnoj teoriji. U tom smislu, postoji raskorak između urbane teorije i urbane prakse, odnosno urbane prakse i koncepcije kulturnog razvoja. Tezu da je savremeni grad/metropola, kao okvir prostornog planiranja, izraz neusklađenosti ovih pristupa, autor ilustruje kroz primer Beograda koji zbog istorijskog konteksta, načina razvoja i ustanova kulture koje ima – najbolje sažima protivrečnosti koje se razmatraju. U tom kontekstu, analiziran je odnos između grada Beograda, njegovih kulturnih sadržaja, kulturnih potreba ljudi i prostora namenjenog kulturnim sadržajima.