Схоwинг алл 2 ресултс

ИИИ Миленијум – Преглед мишљења о културном средишту

За потребе Одбора за ИИИ миленијум, у Заводу за проучавање културног развитка је, од октобра 1983. до маја 1984. године, спроведено интервјуисање чланова Одбора и других научника, угледних културних радника и стваралаца, како би сви они дали своје мишљење у вези са пројектом „Културно средиште“. У овом радном материјалу дат је преглед мишљења о замишљеном културном средишту, односно сажетак одговора саговорника на питања која су чинила окосницу разговора у вези са идејом овог пројекта. Питања су се односила на мишљења о: основној замисли Културног средишта, циљевима пројекта, о Отвореном универзитету, функцијама Информативног центра, о архитектонско-урбанистичком уобличавању Културног средишта, о оснивању Друштва за ИИИ миленијум, укључујући и предлоге за оснивање установа и објеката у оквиру Културног средишта. Разговоре су обављали А. Магдић, Р. Росандић и М. Немањић. На почетку је дат Садржај, а на крају Прилог који садржи транскрипте разговора са 68 саговорника на наведене теме.

Производња простора за културу, културне потребе и квалитет животне средине

У овом истраживању, Милош Немањић се бави питањем односа производње простора за културу, културних потреба и квалитета животне средине. Разматрајући сложеност питања културних потреба, аутор истиче да њихово задовољавање захтева производњу одређених простора, а да је стварање ових простора увек друштвено-економски условљено. У раду је анализиран проблем неусклађености урбанистичког планирања и планирања културног развоја, као кључних фактора производње простора за културне делатности. Наглашава се да у пракси изградња простора, који имају културне функције, често не прати нормативе, нарочито не оне који имају утемељење у културној и социјалној теорији. У том смислу, постоји раскорак између урбане теорије и урбане праксе, односно урбане праксе и концепције културног развоја. Тезу да је савремени град/метропола, као оквир просторног планирања, израз неусклађености ових приступа, аутор илуструје кроз пример Београда који због историјског контекста, начина развоја и установа културе које има – најбоље сажима противречности које се разматрају. У том контексту, анализиран је однос између града Београда, његових културних садржаја, културних потреба људи и простора намењеног културним садржајима.