У овом истраживању, Миливоје Иванишевић анализира проблеме који су настали у области културне делатности услед динамичног развоја које је Титово Ужице доживело након Другог светског рата. Први проблем су локације институција културе и њихових пунктова (биоскопи, библиотеке); ту се поставило питање да ли је сврсисходније изградити посебне, специфичне објекте за сваку делатност или један вишенаменски објекат. У непосредној вези са формирањем нових институција културе јесте кадровска основа која је за већину установа културе у Титовом Ужицу била непримерена (недовољан број кадрова) у време рада на овом истраживању. У том смислу је незаобилазно питање материјалне основе и материјалних потреба културе. Иако је у Титовом Ужицу Самоуправна интересна заједница културе тада издвајала више средстава за културу, и даље је остао актуелан проблем унутрашња организација и функционисање делатности културе на подручју града, односно општине. Спроведеном анализом стања од 1980. до 1984. године, као и предлогом оријентационог програма ради ефикаснијег деловања културе у општини Т. Ужице, у оквиру овог истраживања, М. Иванишевић износи начин и правац, период и приоритете чијим је дефинисањем могуће достићи циљеве културне политике у самој општини. У истраживању су изнети и статистички подаци за поменути период.