Prikazani svi od ukupno 2 rezultata

La politique culturelle en Yougoslavie, Autogestion et la culture

Stevan Majstorović je postavio za cilj drugog izdanja ove monografije da prikaže kako različite jugoslovenske socijalističke republike planiraju i primenjuju svoje kulturne politike. U uvodu ističe da kako se kultura ovih republika i pokrajina razlikuje, tako se i kulturne politike i njihove metode KP razlikuju, u zavisnosti od njihovog socio-ekonomskog sistema, političke ideologije, geografskog položaja i tehnološkog razvoja. Metode kulturne politike pokazuju slične probleme – institucionalnog, administrativnog i finansijskog karaktera. U ovoj studiji, autor se bavi sledećom problematikom: principima i metodama KP, evaluacijom, administrativnom strukturom, planiranjem i finansiranjem, organizacijom resursa, legislativama, budžetom, javnim i privatnim institucijama, kulturnom decentralizacijom, institucionalnom infrastrukturom, međunarodnom kulturnom saradnjom, kulturnom demokratijom i dr. U prvoj glavi, autor polazi od istorije razvoja kulturnog koncepta i KP na teritoriji balkanskog poluostrva i različitih kulturnih i političkih uticaja, a potom daje osnovne karakteristike formiranja jugoslovenske zajednice naroda i narodnosti i novih odnosa između kulture i društva. Zatim prikazuje koncept kulture i KP u samoupravnom sistemu, kao i kontradiktornosti u kulturnom razvoju u okviru ovog sistema, dajući akcenat na proces decentralizacije kuture, postojeći kulturni pluralizam i princip ravnopravnosti. U drugoj glavi, prezentuje i praktične aspekte, u smislu postojanja samoupravnih administrativnih organa, organizacija međurepubličke kulturne saradnje, mogućnosti slobodnog kulturnog i umetničkog stvaranja, i postojanja tradicionalnih formi širenja kulture. Na početku monografije dat je Sadržaj, a u okviru teksta nalaze se fotografije i tabelarni prikazi.

Le livre et la lecture en Yougoslavie – monographie –

Ovde je dat prevod na francuski monografije čiji su autori Miloš Nemanjić i Jovan Janićijević. Monografija je podeljena na sledećih sedam poglavlja: intelektualno stvaranje, izdavanje, fizička proizvodnja, distribucija, čitanje, profesionalno obrazovanje, pravni i institucionalni okvir. U okviru ovih poglavlja, autori obuhvataju više tema, a među najbitnijim su: ujednačavanje i standardizacija terminologije (leksika), stanje savremene književne kritike, problemi i pomoć u stvaranju i prevođenju, izdavačka delatnost i produkcija, glavne izdavačke organizacije, tehničko-tehnološki uslovi proizvodnje knjige, mreža i sistem prodaje knjiga, glavne biblioteke i njihov teritorijalni razmeštaj, prepreke i motivacija za čitanje, stručnjaci za knjigu i zakonski položaj knjige. Iako u Jugoslaviji postoji mali broj ustanova specijalizovanih za istraživanje problema knjige i čitalaca, važno je reći da je Jugoslavija na vreme ratifikovala sporazume i konvencije (6 Briselskih konvencija) o zaštiti autorskih prava i izdavanju knjiga, i temeljno ih sprovela. Isto tako, potpisala je i sporazume (poput Firentinskog iz 1950. godine) o olakšicama prilikom carinskih formalnosti i poštanskih troškova, u smislu Ustavom zagarantovanog prava na jezik i kulturu. Na početku monografije je dat Sadržaj, a u Prilogu su statističke tabele