Цултурал Плуралисм анд Цултурал Идентитy, Тхе Еxпериенце оф Цанада, Финланд, анд Yугославиа
Ова истраживачка студија реализована је под окриљем Унеска, а спроведена је у Канади, Финској и Југославији са циљем да се заједничким напорима свих учесника постигне увид у начине на које се принципи културног плурализма примењују у свакој од ових земаља. Поред тога, компарацијом добијених резултата у свакој од земаља учесница, аутори истраживања у оквиру ове студије тежили су прикупљању ширег знања о културним политикама које би одговарале демократском развоју различитих друштава и земаља. Разлике које постоје међу земљама које су учествовале у истраживању, као што су: друштвено-политичко уређење, економски развој, демографске карактеристике, послужиле су као полазна тачка, односно аналитичка матрица за проучавање феномена културног плурализма. У студији је примењен флексибилни аналитички метод уз употребу постојећих података прикупљених у различите сврхе. Изабрани су феномени и развојни трендови специфични за сваку земљу, применом поступака који на најприкладнији начин представљају културне процесе, искуства и дилеме културног развоја у ситуацијама културног плурализма. Анализа се није односила само на приказ тренутног стања већ и на евалуацију процеса који је довео до појаве одређених феномена. Циљ аутора канадског истраживања је да испитају учинке етничке и језичке разноликости на друштвену кохезију, односно да истраже како језик и етничка припадност комуницирају са другим одликама канадског друштва. У истраживању Финске, аутори су се концентрисали на анализу свих финских мањинских група са посебним нагласком на њихову етно језичку виталност и на социо-економске аспекте положаја мањинских култура. Аутори југословенског истраживања фокусирани су на неколико примера са циљем да илуструју више облика примене политике културног плурализма на различитим нивоима самоуправљања и власти. Студија садржи четири поглавља са статистичким подацима, графиконима, мапама. На почетку је Садржај, а на крају су прилози у виду библиографије и табеларних приказа.
Тхе цултурал полицy оф Yугославиа
У овој истраживачкој студији, Стеван Мајсторовић бави се анализом културне политике на простору Југославије, према Унесковим смерницама и оквирима. Приступ истраживању прилагођен је у односу на карактеристике Југославије као мултинационалне државе са федералним системом и значајним степеном децентрализације. Аутор истиче да различити културни обрасци и разнолике културне традиције, које су карактеристичне за Југославију, имају важну улогу у обликовању културних политика. У оквиру студије, такође се бави циљевима и карактеристикама промена кроз које југословенски културни систем пролази на прагу седамдесетих година XX века. Структура студије подељена је на три поглавља. У првом поглављу, изложени су темељи културне политике: утицај историјских фактора и традиције, и основне смернице културне политике у самоуправном социјализму. У другом поглављу дат је преглед културног развоја народа и народности, као и различитих облика културне међузависности и интеракције. Треће поглавље је организовано према сугестијама Унеска (институционални оквир, облици финансирања, подстицање креативних талената, проучавање културних захтева, стара и нова форма ширења и промоције културе, методе коришћене у планирању културног развоја и завршној обуци агената културе). На почетку студије дат је Садржај, у оквиру студије табеле, а на крају су препоруке, библиографија, као и прилози у виду извода из статута, докумената и извештаја из свих савезних република Југославије.