Ово истраживање је допуна студије „Развој самоуправних интересних заједница културе у СР Србији ван САП“, која се у исто време радила у Заводу за проучавање културног развитка. Наиме, од 70-их година XX века, приметан је интензивнији развој самоуправног интересног организовања, који је био подстакнут одређеним уставним одредбама, након чега настаје и Закон о удруженом раду. Истраживање Радослава Ђокића односи се на Београд, који као главни град Србије и Југославије представља сложену друштвено-политичку заједницу са сложеним системом самоуправног интересног организовања у култури. Стога је и један од циљева аутора истражити однос Градске самоуправне интересне заједнице културе и општинских самоуправних интересних заједница културе. Ова својеврсна анализа развоја самоуправних односа у култури Београда, уз осврт на СИЗ-ове културе, садржи констатације, ставове и предлоге који би омогућили да основни правци акције у развоју система самоуправног интересног организовања буду усмерени на два подручја: а) на развијање самоуправног система удруживања рада и средстава за задовољење културних потреба; б) на изградњу и усавршавање најразноврснијих облика самоуправног интересног организовања и одлучивања који ће бити у функцији задовољавања културних потреба и интереса, што води даљем остваривању уставних права радних људи и грађана. У првом делу истраживања, аутор говори о предмету и задатку самог истраживања, а у другом о могућности научног истраживања града, односно заснивању социологије града или урбане социологије, као и о просторној димензији града. Трећи део се односи на самоуправно интересно организовање културе, а у четвртом се говори о развоју општина у Београду – као даљем процесу децентрализације и структури самоуправног интересног организовања културе у Београду. На почетку је дат Садржај, а на крају су табеле.