На почетку овог истраживања, група аутора говори о законским претпоставкама за конституисање уметничког занимања, односно о уставним одредбама којима је утврђен друштвено-економски положај радних људи који личним радом самостално, у виду занимања, обављају уметничку или другу културну делатност. Њихова права и обавезе би требало да буду једнака са онима која имају радници у ОУР-има. Остваривање тих права и обавеза се обезбеђује самоуправним споразумевањем у оквиру СИЗ-ова и ОУР-а у области културе, и одговарајућих удружења са којима ови самостални уметници сарађују. Имају право на социјално осигурање, али и обавезу плаћања пореза од ауторских права и патената. Ипак, што се тиче обављања њихове уметничке делатности и пласмана уметничких производа, то остаје у домену личног сналажења уметника. За потребе овог истраживања, анкетирани су књижевници и књижевни преводиоци, док су статистички подаци о ликовним и музичким уметницима преузети из претходних истраживања о њиховом друштвеном и материјалном положају. Аутори овог истраживања истичу два основна питања: шта за друштво значи одвајање средстава за самосталне уметнике и колико је рад самосталних уметника друштвено афирмисан. Ова питања су такође блиско повезана са креирањем културне политике у нашој земљи.