Гласник Завода за проучавање културног развитка 1
Гласник је публикација која је издавана у Заводу за проучавање културног развитка од 1980. године, са циљем обавештавања јавности о активностима Завода, истраживањима и пројектима који су у току, раду документационог центра, заводским издањима и др. Први број Гласника посвећен је представљању делатности Завода, од његовог настанка, са описима истраживачких пројеката, Одељења за документацију, Часописа „Култура“, међународне културне сарадње, уз преглед публикованих и непубликованих радова Завода. На почетку је дат Садржај, а на крају имена радника Завода и Вести са дешавањима у Заводу у периоду за прву половину 1980. године.
Гласник Завода за проучавање културног развитка 2
Гласник је публикација која је издавана у Заводу за проучавање културног развитка од 1980. године, са циљем обавештавања јавности о активностима Завода, истраживањима и пројектима који су у току, раду документационог центра, заводским издањима и др. У оквиру другог броја Гласника налазе се: описи и својеврсни извештаји везани за завршене пројекте, описи пројеката у току, опис сарадње са истраживачким одељењима и институтима у иностранству и списак нових страних књига и докумената у Заводу за последњих годину дана. На почетку је дат Садржај, а на крају Вести о свим дешавањима у Заводу током претходних месеци 1980. године.
Гласник Завода за проучавање културног развитка 3
Гласник је публикација која је издавана у Заводу за проучавање културног развитка од 1980. године, са циљем обавештавања јавности о активностима Завода, истраживањима и пројектима који су у току, раду документационог центра, заводским издањима и др. У оквиру трећег броја Гласника, налазе се описи завршених пројеката, пројеката у току, опис сарадње са Институтом за истраживање културе Мађарске. Новина јесте објављивање сепарата из „Атласа културе СР Србије“, публикације на којој се годинама радило. На почетку је дат Садржај, а на крају Вести о свим дешавањима у Заводу током последњих месец дана.
Гласник Завода за проучавање културног развитка 4
Гласник је публикација која је издавана у Заводу за проучавање културног развитка од 1980. године, са циљем обавештавања јавности о активностима Завода, истраживањима и пројектима који су у току, раду документационог центра, заводским издањима и др. У оквиру четвртог броја Гласника, налазе се описи завршених пројеката, као и описи нових заводских публикација. На почетку је дат Садржај, а на крају Вести о свим дешавањима у Заводу током последњих месец дана. Такође, наставља се са објављивањем сепарата из „Атласа културе СР Србије“, публикације на којој се радило претходних година.
Међувладина конференција о културној политици у Европи (Хелсинки, 19–28. јун 1972, препорука број 15)/Цонфéренце интергоувернементалс сур лес политиqуес цултуреллес ен Еуропе
На основу Међувладине конференције о културној политици у Европи, одржане у Хелсинкију, у јуну 1972. године, донети су закључци о изради заједничких студија у области културе. Потом је у Бону, 1973. године, одржан први састанак стручњака 19 европских земаља о изради ових компаративних студија у области културе. У датом документу налази се извештај са тог састанка у којем се, између осталог, каже да је ово још једна могућност подстицања европске културне сарадње међу државама и народима, а под окриљем Унеска. Стога је важно уједначити методолошке поступке, појмове и терминологију која се користи у култури. Југославија ће учествовати у шест истраживања: Култура у радној средини/култура на раду/; Културни развој у земљама са више нација или етничких група; Чиниоци културне акције – децентрализација; Финансирање културе; Културни садржај образовања; Уништавање историјских споменика и природних лепота. У документу су и прилози у виду нацрта Унескових пројеката, са списком земаља које ће учествовати у њима, као и списак предложених тема. Рок за израду истраживачких студија је од 1975. до 1977. године. Такође, у оквиру овог документа, наведене су препоруке и списак тема из области културне политике које се предлажу као предмет заједничких истраживања и сарадње Завода за проучавање културног развитка из Београда и Завода за културу СРХ из Загреба, на поменутих шест Унескових пројеката.
Настанак и делатност Завода за проучавање културног развитка
У овом истраживању, аутори су представили делатност Завода за проучавање културног развитка, првих дванаест година његовог постојања. Законом о Заводу за проучавање културног развитка, објављеном у Службеном гласнику СР Србије 27. априла 1967. године, остварена је дугогодишња замисао радне групе која је постојала при Културно-просветној заједници Србије. Актом о оснивању, Завод постаје прва установа у којој су се истраживачи бавили културним развитком, како у Југославији тако и на Балкану. На почетку, Милош Немањић говори о настанку и делатности Завода, као и о његовом интензивнијем развоју на почетку друге деценије. Потом, аутори дају истраживачки оквир Завода, наводећи: истраживачке пројекте, послове планирања културног развоја, улогу Одељења за документацију, издавачку делатност и настанак часописа Култура, међународну културну сарадњу, преглед публикованих, као и непубликованих радова у Заводу до 1980. године, списак запослених. Од самог почетка, основни задаци истраживача Завода били су везани за прикупљање документационе грађе о културним институцијама и активностима у СР Србији, за студијска и примењена истраживања, и за издавачку делатност. Специфичније, то су били радови посвећени кадровима у културним установама, културном животу радничке и сеоске омладине, домовима културе, материјалној основи културног живота села, уметничким удружењима, слободним уметницима, уметничкој публици, програмима културног развоја у СФРЈ, а нарочито у СР Србији, Београду и општинама. На крају је дат Садржај.
Предлог плана рада Завода до 1990. године
Ово истраживање се надовезује на претходни период рада Завода за проучавање културног развитка, на првих петнаест година његовог постојања. Констатује се да је до сада једногодишње (краткорочно) планирање била основна карактеристика рада у Заводу. То говори о томе да ниједан озбиљнији пројекат, који захтева више од годину дана истраживања, није могао да се нађе у плану рада Завода. Такође, нека истраживања нису понављана, без обзира на динамичност културних промена, а није постигнута ни одговарајућа усклађеност тематских подручја којима се Завод бавио. Многа истраживања нису објављивана, па самим тим нису постала доступна широј културној и стручној јавности. Од 80-их година, та пракса почиње да се мења. Стога се овде предлаже израда дугорочног, односно средњорочног плана рада. Такође, са појавом серије Култура – Истраживање, Култура – Планирање, Култура – Документација, почиње редовно објављивање радова, а од 1981. године у Заводу се издаје и Гласник Унеска. У наставку су наведене области у оквиру којих су рађени пројекти у Заводу: научно истраживање, програмирање и организација културног живота, документација, међународна сарадња, издавачка делатност, развој самоуправних друштвено-економских односа, материјална основа и организација рада. На крају су прилози у виду објављених и необјављених заводских издања. На почетку је дат Садржај.
Завод за проучавање културног развитка, Инфо 2
У овом информативном билтену, дати су извештаји о раду Завода 1999. године и неку годину раније. Истиче се да се, и после 30 године постојања установе, наилази на разне потешкоће у њеном функционисању. Овде су дати планови и програми рада Завода који ће се протезати на дужи временски период (средњорочни и дугорочни). Најпре, услед створених техничких могућности, 1999. године је коначно почео да се остварује пројекат креирања савременог ИНДОК центра, у циљу прикупљања и обрађивања информација релевантних за културни развој и културну политику Србије. Формиране су и базе података о свим чиниоцима културног живота РС. Предвиђен је и наставак рада на пројекту „Атлас културе Републике Србије“, својеврсне визуелне енциклопедије културе, културног живота и културних делатности Србије. Осмишљен је и нови концепт издања „Србија – водич кроз културу“, који ће првенствено бити усредсређен на институционализоване облике културних делатности (професионална позоришта, ансамбли, концертне агенције, кинематографске установе, културно-уметничке манифестације), уз посебну обраду аматерских облика културног организовања; у другом делу ће бити обрађене установе које се баве заштитом, проучавањем и ширењем кутурних вредности (архиви, музеји, заводи, галерије, издаваштво, обазовање…). Даље, дати су извештаји о резултатима довршених истраживачких пројеката, као што су: „Промена парадигме културног идентитета у Србији“, „Културно стваралаштво Рома у Београду“, „Анализа културне продукције инвалида“, „Културни живот студената Универзитета у Београду“, а ту је и редовно издавање часописа Култура.
Завод за проучавање културног развитка, Инфо 3
У овом информативном билтену, у потпуности је представљен емпиријски и теоријски део довршеног истраживачког пројекта „Културни живот студената Универзитета у Београду“, истраживача Слободана Мрђе: значај истраживања, предмет истраживања, методологија истраживања, циљеви и хипотезе, резултати истраживања, закључак. У оквиру истраживања, дати су графикони, табеле, као и упитник за анкетно истраживање студената које је обављено у студентским домовима Универзитета у Београду 1998. године.
Завод за проучавање културног развитка, Инфо 3
У овом информативном билтену, у потпуности је представљен емпиријски и теоријски део довршеног истраживачког пројекта „Културни живот студената Универзитета у Београду“, истраживача Слободана Мрђе: значај истраживања, предмет истраживања, методологија истраживања, циљеви и хипотезе, резултати истраживања, закључак. У оквиру истраживања, дати су графикони, табеле, као и упитник за анкетно истраживање студената које је обављено у студентским домовима Универзитета у Београду 1998. године.
Завод за проучавање културног развитка, Инфо 4
У овом информативном билтену изнет је план рада за 2000. годину. У наступајућој години, планирано је да се у потпуности уобличи ИНДОК центар, како организационо тако и технички. У оквиру њега, наставиће се рад на документалистичким пројектима који чине сепарате јединственог пројекта „Србија – Водич кроуз културу“, а то су: Водич кроз позоришта Србије, Водич кроз библиотеке, архиве и заводе Србије, Водич кроз галерије Србије, Водич кроз културне институције Републике Српске. Најављени су и истраживачки пројекти: „Позоришна публика у Југославији“, „Културна политика Србије“, „Хемофарм – културна димензија“. У 2000. години, биће обележен 100. број часописа Култура; наставља се рад Радионице креативног стваралаштва; биће појачана издавачка делатност покретањем библиотеке „Социолози културе“; наставља се програм „Галерија књига“, као и рад Љубичастог позоришта.
Завод за проучавање културног развитка, Инфо 5
У овом информативном билтену, представљени су преводи извештаја о три нова значајна пројекта Савета Европе посвећена питањима културне политике, а који су започети у претходним годинама. Први је пројекат Светске комисије за културу и развој Савета Европе под називом „Са периферије у суштину“. Други пројекат је везан за евалуацију културних политика земаља чланица Савета Европе, а носилац пројекта је Савет за културну сарадњу. У трећем пројекту се истражују актуелни проблеми приватизације и деетатизације у области културе. Након датих извештаја, отворено је питање европских и балканских идентитета, односно питање места аутентичног културног простора Балкана у развојним тенденцијама Европе која се уједињује, као и односа Балкана према Европи и према самом себи.