Схоwинг 193–204 оф 261 ресултс
Преглед културних манифестација које се одржавају на територији СР Србије – документација И, ИИ, ИИИ

Преглед културних манифестација које се одржавају на територији СР Србије – документација И, ИИ, ИИИ
За истраживачки пројекат „Културне манифестације у Србији“ др Радослава Ђокића коришћено је неколико документационих грађа, које су горе наведене. Велики број културних манифестација које су се одржавале на територији СР Србије показује да све средине имају потребу да их организују. Културне манифестације доприносе укупном културном животу Републике и представљају једну од битних карактеристика културне ситуације. Израз су самоуправних амбиција у култури одређене средине; природно, више их има у развијеним срединама. С обзиром на то да у СР Србији постоји велики број културних манифестација различитог карактера, јавила се потреба да се уради њихова анализа са више аспеката, а то поставља и потребу њихове класификације. Прегледи су направљени према плану Републичке заједнице културе: Позоришне манифестације; Књижевне манифестације; Сајмови књига; Музичке манифестације; Фолклорне манифестације; Ликовне маинифестације; Филмске манифестације; Фотографија; Меморијалне манифестације; Манифестације младих и за младе. Дат је и преглед издатака РЗК за културне манифестације. Текстови имају Садржај и табеле.
Приручник за оснивање ИНДОК центра за културу

Завод за проучавање културног развитка је у сарадњи са Унеском организовао два семинара (1985. и 1986. године) под називом „Организација ИНДОК центара за културни развој“, у оквиру програма обуке кадрова из земаља у развоју. Уследила је ова публикација, која указује на основне проблеме са којима се наведени центри сусрећу, и то у земљама у развоју. Први проблем је што је одговарајућа литература оскудна и недовољна, док се проблеми специфични за сваку земљу у развоју уопште не узимају у обзир. Иако се у многим публикацијама обрађују научне информације, стиче се утисак да је област културе и одговарајуће терминологије из те области на маргини интересовања. Намера уредника и аутора ове публикације није била да пруже одговоре на сва питања везана за документацију у култури, већ да допринесу онима који се баве овом облашћу у неразвијеним земљама, да укажу на савремене токове у информационо-документационој делатности, а на крају и да помогну активирању заинтересованости за документалистичку обраду у културним делатностима земаља у развоју. У оквиру публикације налазе се: Садржај, графикони, табеле, Појмовник. У Прилогу се налазе преузети и преведени текстови неколико аутора.
Приручник за оснивање ИНДОК центра за културу

Завод за проучавање културног развитка је у сарадњи са Унеском организовао два семинара (1985. и 1986. године) под називом „Организација ИНДОК центара за културни развој“, у оквиру програма обуке кадрова из земаља у развоју. Уследила је ова публикација, која указује на основне проблеме са којима се наведени центри сусрећу, и то у земљама у развоју. Први проблем је што је одговарајућа литература оскудна и недовољна, док се проблеми специфични за сваку земљу у развоју уопште не узимају у обзир. Иако се у многим публикацијама обрађују научне информације, стиче се утисак да је област културе и одговарајуће терминологије из те области на маргини интересовања. Намера уредника и аутора ове публикације није била да пруже одговоре на сва питања везана за документацију у култури, већ да допринесу онима који се баве овом облашћу у неразвијеним земљама, да укажу на савремене токове у информационо-документационој делатности, а на крају и да помогну активирању заинтересованости за документалистичку обраду у културним делатностима земаља у развоју. У оквиру публикације налазе се: Садржај, графикони, табеле, Појмовник. У Прилогу се налазе преузети и преведени текстови неколико аутора.
Програм јачања материјалне основе културе у приграничним сеоским насељима у периоду 1981–1990. године

У овом истраживању, Миливоје Иванишевић полази од петогодишњег плана Републичке заједнице културе који предвиђа подстицање материјалне основе културе на сеоском подручју 14 приграничних општина. Ово је требало да се реализује кроз доношење посебног програма којим би се обезбедило систематско и равномерно решавање поменуте проблематике дуж целог граничног подручја. С обзиром на то да су наше приграничне општине економски углавном недовољно развијене, то се свакако одразило и на културни живот. Аутор констатује да је важно опремити ОУР-е културе из општинских центара, а најфункционалније јесте опслужити их покретним библиотекама, биоскопима, па и доводити сеоско становништво на културне програме у ове центре. Следи приказ Програма јачања материјалне основе културе у приграничним сеоским насељима који доноси Републичка заједница културе за период од 1981. до 1985. године, а која ће удруживати средства са СИЗ-овима културе приграничних насеља и месним заједницама. Циљ је прилагођавање старих објеката за потребе културе или изградња нових, уз техничко опремање, ради обезбеђивања њиховог наменског функционисања. Изнете су и анализе стања привреде и друштва, а нарочито културе приграничног подручја за 1981. годину.
Програм културног развоја Бањалуке 1976–1990.

Програм развоја културе Бањалуке резултат је сарадње ове општине са Заводом за проучавање културног развитка која је започета 1973. године. Након земљотреса који је задесио Бањалуку 1969. године, општина је била девастирана. Направљена је огромна материјална штета, уништени стамбени и јавни објекти, међу којима и објекти установа културе. Програм културног развоја Бањалуке за период 1976–1990. године је настао на основу спроведене анализе постојећег стања у култури у општини Бањалука. Основни правци развоја културе у Бањалуци усмерени су на: основне предуслове реализације културног развоја, са фокусом на просторе, кадрове, средства и методе организовања рада у култури. У конструкцију програма укључена је и нужна друштвена компонента, формулисана као пораст становништва, основне друштвене групе и културне потребе. Потом је пажња посвећена развоју културе у посебним друштвеним срединама, попут сеоских средина, радних организација и школа. И на крају, планирању развоја делатности у мери у којој те делатности учествују у целовитости културног развоја, обухвативши постојеће делатности у Бањалуци – библиотекарство, заштиту, позоришну делатност и аматеризам. На почетку је дат Садржај.
Програм културног развоја општине Кладово

Овај програм је урађен у Заводу, на захтев Самоуправне интересне заједнице културе општине и Скупштине општине Кладово, и то за дугорочни (1976–1985) и средњорочни период (до 1980. године). То је први пут да се у општини Кладово проблемима културног развоја прилази плански и са унапред утврђеним циљевима и правцима развоја. Програм је у свим сегментима прилагођен Програму културног развоја СР Србије. Од планом и програмом утврђених потреба, обавеза и интереса у области културе зависи у којој ће мери културне активности бити присутне у свакодневном животу грађана општине. У остваривању програмских задатака посебну одговорност имају самоуправне и радне организације у области културе. Аутори пројекта су најпре изнели податке о општем стању и условима за развој културе у овој општини, потом основне програмске задатке културног развоја и на крају Програм културног развоја до 1980. године. Анализом стања у општини Кладово утврдили су да постоје извесни општи проблеми и потребе који не дозвољавају динамичнији културни развој ове регије. Стога је рад на Програму подразумевао испитивање и решавање проблематике: а) сеоског подручја; б) статуса и рада постојећих установа културе; в) кадрова; г) материјалних средстава; д) инвестиција. Наиме, основна концепција културне политике и културног развоја се заснива на одлуци да сва сеоска насеља у наредних десет година треба да добију просторије и опрему за активирање културног живота. Посебно је важно учешће свих слојева становништва у културним активностима, афирмација културних вредности и потреба, што све води јасном циљу – социјализацији и демократизацији културе. На почетку студије дат је Садржај, а на крају су табеле, после којих следе Садржај и Резиме на енглеском језику.
Програм културног развоја општине Кладово 1975–1985. године, ИИ верзија

Овај предлог Програма културног развоја општине Кладово рађен је за дугорочни период (1976–1985). На самом почетку се истиче да су основни циљеви културне политике општине Кладово демократизација и социјализација свих области културе. Наиме, циљ је створити такве услове рада у којима ће култура бити доступна свим слојевима становништва. Планира се креирање нових „жаришта“ културе у селима, школама, радним организацијама. У наведеном периоду, такође, требало би проширити и ускладити активности Библиотеке, Галерије, Радничког универзитета, као и боље организовати музеалску делатност, архивистику и заштиту споменика културе. Програм је у свим сегментима прилагођен Програму културног развоја СР Србије. Након уводног резимеа, у првом поглављу су представљени општи услови развоја културе, у другом основни програмски задаци културног развоја општине Кладово, а у трећем – програмски задаци појединих делатности. На почетку овог радног материјала је дат Садржај, а на крају табеле.
Програм културног развоја општине Кладово до 1980. године

У оквиру овог десетогодишњег програма културног развоја општине Кладово истиче се да је нужно урадити следеће: побољшати материјални положај културе; решити проблем кадрова; изменити постојећу организацију и објединити рад установа културе у општини, увести заштиту и изучавање споменика културе, инвестирати у изградњу и адаптацију установа културе, обезбедити бржи културни развој сеоског подручја, остварити непосредно повезивање културе и удруженог рада, подстаћи развој делатности културе и образовања, успоставити пограничну културну сарадњу. У Прилогу су подаци о споменицима културе које треба заштитити у датом периоду, са описима археолога Ђорђа Јанковића.
Програм развоја културе у СР Србији 1971–1980.

Пре израде овог нацрта програма, аутори су извршили опсежне припреме, у виду саветовања о проблемима планирања културног развоја у општинама и Републици, као и о методологији планирања. Аутори су спровели анкету у општинама ради прикупљања података о капацитетима културних установа и њиховим плановима културног развоја за период од 1971. до 1980. године. Иако нису прикупљени сви подаци, остварена је могућност да се прикаже глобална пројекција развоја установа културе. Такође, у припремању плана иницирана је израда неколико студија које су у облику прилога објављене у посебној свесци. У оквиру овог истраживања, најпре је дат осврт на дотадашње задатке и развој, и на реализацију претходног плана културног развоја (од 1966–1970), потом се говори о изворима финансирања делатности културе, о инвестиционим улагањима, о проблемима културног развоја села, о кадровима, о културном развоју народности, о реформи у култури, о радним организацијама. У другом поглављу се разматра културни развој општина, а у трећем су дате пројекције развоја културних делатности. Према ауторима, изнета оријентација у даљем културном развоју Републике Србије подразумева проширење постојеће мреже културних институција, ангажовање нових стручних кадрова и побољшање структуре запослених у културним делатностима, модернизовање организације и метода рада културних установа, обезбеђивање услова за шире и савременије културно комуницирање. План културног развоја Републике представља синтезу више различитих развојних токова: планираних делатности и функција које су од ширег значаја и у надлежности Републике и покрајина, затим оних у општинама и, најзад, оних у културним институцијама и њиховим удружењима. На почетку је дат Садржај, а у оквиру истраживања и табеле.
Програм развоја културних делатности у Београду 1971–1975.

Ова истраживачка студија групе аутора рађена је за потребе Скупштине града Београда. У раду, аутори примењују стастистичку класификацију према којој се све културне делатности деле на две групе: културно-просветне и уметничко-забавне. Истичу да из односа културних делатности и културних потреба произилазе битни проблеми културног развоја и планирања у области културе. Упућују на то да би под културним развојем требало да се подразумева такав развој појединих елемената, како у оквиру културних делатности тако и у оквиру културних потреба, који би ова два пола једне целовите (културне) појаве довео у складан однос. То значи квантитативно проширивање и квалитативно обогаћивање културних делатности и културних потреба. Студија је подељена на три поглавља. У првом поглављу, аутори анализирају друштвено-еколошки оквир Београда и елементе морфолошке структуре становништва Београда. У другом поглављу, баве се односом између привредног раста и развоја културе, као и економским положајем културних делатности, са посебним освртом на проблеме финансирања културних делатности и инвестиционог улагања у њих. Треће и најобимније поглавље садржи анализу стања различитих типова установа културе Београда, са предложеним планом развоја у наредних пет година за сваки тип установе. Анализом су обухваћени следећи типови установа груписани према претежној културној делатности коју обављају: народни раднички универзитети, домови културе и културни центри; музеји, архиви, збирке, галерије; библиотеке и читаонице; позоришта, опера, филхармонија, ансамбли. У оквиру истог поглавља посебно су анализирани услови за забаву и разоноду, као и аматерска културно-уметничка делатност у Београду. На почетку је дат Садржај, а у оквиру текста и табеларни прикази статистичких података.
Програмска и пословна политика галерија и излагачких простора у Србији – анализа резултата истраживања

„Програмска и пословна политика галерија и излагачких простора у Србији – анализа резултата истраживања“ представља завршну фазу вишегодишњег истраживачког пројекта у којем је учествовало троје аутора: Димитрије Тадић, Нина Михаљинац и Драгана Мартиновић. Циљ је био освестити проблеме у функционисању излагачког система у Србији, подстаћи дијалог заинтересованих актера и преузети кораке ка решавању препознатих проблема. Такође, жеља је да овај истраживачки пројекат допринесе отварању ширег поља за конструктивне дебате и деловање у оквиру излагачког система и сцене савремених визуелних уметности у Србији. У оквиру завршне фазе истраживања, Драгана Мартиновић даје квалитативну и квантитативну анализу података добијених захваљујући дистрибуцији сложеног упитника галеријама и излагачким просторима у Србији. Постављена питања се односе на трогодишњи период рада излагачких простора и галерија (2010–2012), а с обзиром на њихов велики број, структура упитника према тематским целинама осмишљена је тако да олакша његово попуњавање. На основу анализираних резултата, може да се стекне увид у савремене процесе и промене на пољу визуелних уметности и излагачке праксе у Србији. На почетку истраживања дат је Садржај, а у оквиру истраживања су прикази резултата кроз графиконе.
Производња простора за културу, културне потребе и квалитет животне средине

У овом истраживању, Милош Немањић се бави питањем односа производње простора за културу, културних потреба и квалитета животне средине. Разматрајући сложеност питања културних потреба, аутор истиче да њихово задовољавање захтева производњу одређених простора, а да је стварање ових простора увек друштвено-економски условљено. У раду је анализиран проблем неусклађености урбанистичког планирања и планирања културног развоја, као кључних фактора производње простора за културне делатности. Наглашава се да у пракси изградња простора, који имају културне функције, често не прати нормативе, нарочито не оне који имају утемељење у културној и социјалној теорији. У том смислу, постоји раскорак између урбане теорије и урбане праксе, односно урбане праксе и концепције културног развоја. Тезу да је савремени град/метропола, као оквир просторног планирања, израз неусклађености ових приступа, аутор илуструје кроз пример Београда који због историјског контекста, начина развоја и установа културе које има – најбоље сажима противречности које се разматрају. У том контексту, анализиран је однос између града Београда, његових културних садржаја, културних потреба људи и простора намењеног културним садржајима.