Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 3.
Атлас културе Социјалистичке републике Србије 3. је део ширег истраживачког пројекта који се састоји од великог броја мапа. У овом делу представљен је радни материјал треће фазе пројекта којом су обухваћени: архиви, музеји и галерије, заштита природе, позоришта, музика и балет, књижевност, издавачка делатност, архитектура, урбанизам, кинематографија, штампа, радио и телевизија, установе за масовне културно-просветне делатности, културне манифестације, културно-уметнички аматеризам.
Београдски симфонијски оркестри – нови модели организовања (Издање Култура – планирање)
Ова студија је настала захваљујући финансијској помоћи СИЗ-а културе. У оквиру ње, Вера Икономова се бави проблемима организације и управљања београдских оркестара симфонијског типа. Ови оркестри, који су основани са великим амбицијама, сврстани су у ранг установа од великог друштвеног интереса. После две деценије успешног рада, они губе на свом значају и постају оркестри локалног значаја, скромног домета, који су изгубили и своју публику. У раду, ауторка анализира узроке оваквог стања и проблеме који настају из такве ситуације. Циљ који ауторка студије поставља јесте стварање таквог организационог модела који би омогућио решење кадровских проблема београдских оркестара. У посебном поглављу, ауторка анализира низ ограничења и проблема који су довели до тренутне ситуације, и то у: формирању програма; куповини музичких инструмената; самом Закону о избору кадрова; избору организационе структуре; систему финансирања. У другом поглављу, В. Икономова даје смернице за могућа решења тренутне ситуације. Наводи да је потребно изменити обим и садржај рада, набавити неопходне инструменте и решити проблем квалитета извођења. Такође, као важан корак ка променама разматра и потребу измене организационе структуре и побољшања материјалног стања оркестара уз унапређен маркетинг. У закључном разматрању, истиче да даљи развој оркестара није могућ без додатних финансијских улагања и даје три модела решења проблема комплетирања београдских оркестара. На почетку је дат Садржај, а на крају прилози: кратка историја четири београдска оркестра и неколико новинских критика, као и закључак на енглеском језику. У оквиру студије налазе се табеле.
Београдско лето – анализа развојних могућности
Предмет овог истраживања јесте анализа досадашњег развоја комплексне културне манифестације „Београдско лето“ и указивања на њене даље развојне могућности. У средишту истраживачког интересовања аутора су културно-политички и организациони аспекти „Београдског лета“, у циљу дефинисања облика који би омогућили потпуно коришћење предности Београда као прворазредног културног средишта (концентрација културних установа, организација и стваралаца на једној страни и публике на другој). Предложене су могућности елиминисања или свођења на најмању меру неких ограничавајућих околности (у првом реду, ограничених материјалних средстава и непостојања делатности организационог модела „Београдског лета“). Методолошки гледано, овој културној манифестацији се приступило као својеврсној студији случаја, са циљем сазнавања њених најважнијих одлика; обављени су разговори у институцијама које су се бавиле организацијом „Београдског лета“ (Културни центар Београда и Дом омладине Београда). У оквиру истраживања, детаљније су разрађени: почеци манифестације, њен туристички значај, простор одвијања, маркетинг везан за ову манифестацију, типологија програма (домаћи програми и гостовања), организациони, као и културни и привредни аспекти. На почетку анализе дат је Садржај.
Београдско позориште данас: у трагању за критеријумима и показатељима
У овом истраживању, Вера Икономова се бави анализом стања београдских позоришта почетком 80-их година XX века, са посебним фокусом на позоришну публику, односно друштвену ефикасност позоришне делатности. Дотадашња пракса планирања делатности београдских позоришта није укључивала коришћење података о карактеристикама гледалаца, нити је у истраживачкој домаћој пракси било неких комплекснијих истраживања на ту тему. Због тога није било могуће ни утврдити основни критеријум друштвене ефикасности позоришта по коме би се могло вршити оптимално планирање и контрола остварених резултата. Стога је и ауторка у оквиру овог истраживања поставила као задатак да се прикупе карактеристике публике на основу којих је могуће израдити модел система показатеља стања публике и њихових граничних вредности. Рад је подељен на неколико поглавља. У првом поглављу дат је осврт на тренутно стање подручја планирања позоришне делатности у Београду и израде показатеља успешности. Друго поглавље садржи формулацију проблема и задатака којима се бави ауторка. Треће поглавље представља теоријски оквир и опис метода на основу кога се тражи решење проблема. Четврто поглавље садржи резултате теренског истраживања и прикупљених података. Последње поглавље представља закључак којим се сугерише на могућности употребе прикупљених података. У раду је коришћен метод структуралне анализе, а поступци у прикупљању података укључили су анализу интерних докумената београдских позоришта, анализу публикације „Позориште“ и анкетно истраживање публике професионалних позоришта у Београду. Један од крајњих циљева истраживања био је да се позориштима доставе добијени резултати како би на основу њих креирали своје будуће развојне планове. На почетку истраживања налази се Садржај, а на крају су прилози: мишљење гледалаца о раду позоришта и табеларни прикази.
Библиографија часописа и листова из области религије
Ова библиографија обухвата преглед свих часописа и листова из области религије који су објављивани у СФРЈ у периоду од 1965. до 1969. године. Као полазна година је узета 1969, а затим су подаци упоређивани и допуњавани за претходне године. Приложен је текстуални и табеларни преглед који се односи на поједине врсте периодике, језике на којима је објављивана, периодичност и време излажења. Подела је извршена по републикама и покрајинама, а посебно су издвојени часописи који излазе у Београду. Преглед показује да у овом петогодишњем периоду има 124 наслова листова и часописа посвећених питањима религије. Из године у годину број часописа из ове области се повећавао, па их је тако 1965. године било 57, да би се њихов број повећао на 94 у 1969. години. Интересантно је да се највећи број ових публикација, изузев њих десетак, појављује већ након 1945. године.
Библиографија чланака о књизи и издавачкој делатности за период 1975. и 1976. године
Овде је дата библиографија прилога о књизи и издавачој делатности од којих је већина објављена у Београду, у оквиру едиције „Културни живот“ и „Књижевна реч“, а само један у Нишу, и то током 1975. године. У 1976. години, осим наведених београдских едиција, поменуто је и неколико издатих у Загребу, у оквиру едиције „Културни радник“.
Библиографија написа о идејно-политичком оспособљавању, марксистичком образовању и марксистичкој литератури; Библиографија приказа и осврта на дела из области марксизма
Приложена библиографија је припремљена за пројекат „Актуелни проблеми у издавању литературе намењене идејно-политичком оспособљавању и марксистичком образовању чланова Савеза комуниста Србије“. Обухваћени су сви чланци, изводи и извештаји везани за расправе о идејно-политичком оспособљавању и марксистичком образовању чланова Савеза комуниста, радника и омладине. Поред чланака, пописани су и осврти и прикази марксистичке литературе. Библиографија садржи 517 јединица и подељена је на два горенаведена дела.
Библиографија периодике СР Србије
У оквиру наведене библиографије, објављена је листа новина и часописа који су излазили дневно, недељно, двонедељно, месечно, двомесечно, повремено и пригодно на територији уже Србије, без навођења периодике која је излазила на територији покрајина. Након тога, наведена је „Београдска периодика“, у оквиру које су подвучени они листови на које је Завод био претплаћен. Потом је посебно дат преглед периодике СР Србије са покрајинама, и то из следећих области: науке и знања, културе, библиографије и библиотекарства, музеологије, филозофије, психологије, религије/теологије, друштвених наука, права, примењене науке и медицине, уметности, лингвистике, књижевности, археологије и историје.
Библиографија правних прописа у области културе у Југославији
Нормативне делатности за које су наведени правни прописи и закони у овој библиографији су: архиви, ауторско право, ауторско правно заступање, библиотеке, естрадна уметност, филм и филмска уметност, фонд за унапређивање ликовне уметности, Југословенска национална комисија за Унеско, књижевне и уметничке творевине, закони о сиз-овима културе, музеји, награде, позоришта, равноправност језика и писма народа и народности Југославије, сценска уметност, удружења грађана, правни положај уметника, уметничке галерије, Унеско, вредновање стваралаштва, заштита споменика културе. Као извори за навођење ових закона у библиографији послужили су углавном службени листови и службени гласници, зависно од назива у свакој од република и покрајина СФР Југославије.
Библиографија радова Радослава Ђокића урађених у Заводу за проучавање културног развитка
У оквиру овог документа дат је преглед шеснаест библиографских јединица – научних радова, истраживања, пројеката проф. др Радослава Ђокића који су урађени и објављени у Заводу за проучавање културног развитка од 1975. до 1986. године.
Библиографска информација чланака и докумената из области кинематографије и радних заједница у кинематографији
У приложеној библиографији дат је преглед чланака и докумената из области кинематографије који су до 1982. године објављени у различитим издањима, укључујући и периодику на територији СФРЈ.
Библиограпхие – Сур л’Ецономие де ла Цултуре ен Yоугославие
Ова библиографија пружа преглед чланака објављених на тему економије културе у периодици која је излазила у СФРЈ до 1980. године. Библиографија је представљена на француском језику.