Задовољавање културних потреба београдске деце предшколског узраста: упоредна анализа социјализацијске праксе и социо-културних услова одрастања
У фокусу овог истраживања су питања социјализације и индивидуалног развоја деце у условима савременог градског живота. У том смислу, предмет истраживања усмерен је на проучавање динамике сложених узајамних односа који се у дужем временском раздобљу успостављају између детета и његовог физичког и социјалног окружења. Ружица Росандић је поставила проблем, предмет и задатке истраживања, теоријска полазишта и методологију, док су ко-аутори испитивали одређене теме, такође методолошки обрађене, а које се тичу окружења, система норми, социјализације – везано за децу у Београду. Истраживање има неколико циљева: да са становишта „град по мери детета“ систематски испита услове одрастања београдске деце; да проучи социјализацијску праксу у битним контекстима дететовог одрастања; да лонгитудинално, односно упоредно, прати процес социјализације једне генерације београдске деце онако како она живи и одраста у појединим и битним друштвеним контекстима. Истраживање има теоријски и практични карактер. Резултати који су презентовани у раду добијени су током 1989. године и представљају пилот истраживање којим су проверене технике и поступци планирани за наставак истраживања током 1990. године. На почетку истраживања дат је Садржај, у оквиру истраживања дати су упитници који су коришћени, а на крају су прилози, односно табеларни прегледи демографских особености посматране генерације.
Задужбине, фондови, фондације и легати у култури Србије
У публикацији Зоран Аврамовић полази од историјског настанка самих појмова задужбине, фонда, легата, који у културној свакодневици и нормативним решењима, како тврди, нису још разлучени. Дајући појмовно одређење сваке од ових установа невладиног сектора, указује на њихово разликовање по начину оснивања, управљања и одређивања циљева, али и на њихову сличност – у материјалном помагању културног и уметничког стваралаштва. Говори о мотивима њиховог оснивања, циљевима, карактеру њиховог рада и управљања, али и о односу друштва према овим установама чије постојање сеже у далеку историју, а које оживљавају управо 90-их година XX века. Помиње и Нацрт Закона о задужбинама и фондовима, који је предочен јавности крајем 1991. године. У публикацији даје и компаративни осврт на задужбине „Вука Караџића“, „Иве Андрића“, „Милоша Црњанског“. На почетку публикације налази се Садржај, а на крају је табела са адресаром задужбинарских институција у Србији, као и сиже на енглеском језику.
Задужбине, фондови, фондације и легати у култури Србије (Свет културе 5)
У овој публикацији, Зоран Аврамовић полази од историјског настанка самих појмова задужбине, фонда, легата, који у културној свакодневици и нормативним решењима, како тврди, нису још разлучени. Дајући појмовно одређење сваке од ових установа невладиног сектора, указује на њихово разликовање по начину оснивања, управљања и одређивања циљева, али и на њихову сличност – у материјалном помагању културног и уметничког стваралаштва. Говори о мотивима њиховог оснивања, циљевима, карактеру њиховог рада и управљања, али и о односу друштва према овим установама чије постојање сеже у далеку историју, а које оживљавају управо 90-их година XX века. Помиње и Нацрт Закона о задужбинама и фондовима, који је предочен јавности крајем 1991. године. У публикацији даје и компаративни осврт на задужбине „Вука Караџића“, „Иве Андрића“, „Милоша Црњанског“. На почетку публикације налази се Садржај, а на крају је табела са адресаром задужбинарских институција у Србији, као и сиже на енглеском језику.
Завод за проучавање културног развитка, Инфо 2
У овом информативном билтену, дати су извештаји о раду Завода 1999. године и неку годину раније. Истиче се да се, и после 30 године постојања установе, наилази на разне потешкоће у њеном функционисању. Овде су дати планови и програми рада Завода који ће се протезати на дужи временски период (средњорочни и дугорочни). Најпре, услед створених техничких могућности, 1999. године је коначно почео да се остварује пројекат креирања савременог ИНДОК центра, у циљу прикупљања и обрађивања информација релевантних за културни развој и културну политику Србије. Формиране су и базе података о свим чиниоцима културног живота РС. Предвиђен је и наставак рада на пројекту „Атлас културе Републике Србије“, својеврсне визуелне енциклопедије културе, културног живота и културних делатности Србије. Осмишљен је и нови концепт издања „Србија – водич кроз културу“, који ће првенствено бити усредсређен на институционализоване облике културних делатности (професионална позоришта, ансамбли, концертне агенције, кинематографске установе, културно-уметничке манифестације), уз посебну обраду аматерских облика културног организовања; у другом делу ће бити обрађене установе које се баве заштитом, проучавањем и ширењем кутурних вредности (архиви, музеји, заводи, галерије, издаваштво, обазовање…). Даље, дати су извештаји о резултатима довршених истраживачких пројеката, као што су: „Промена парадигме културног идентитета у Србији“, „Културно стваралаштво Рома у Београду“, „Анализа културне продукције инвалида“, „Културни живот студената Универзитета у Београду“, а ту је и редовно издавање часописа Култура.
Завод за проучавање културног развитка, Инфо 3
У овом информативном билтену, у потпуности је представљен емпиријски и теоријски део довршеног истраживачког пројекта „Културни живот студената Универзитета у Београду“, истраживача Слободана Мрђе: значај истраживања, предмет истраживања, методологија истраживања, циљеви и хипотезе, резултати истраживања, закључак. У оквиру истраживања, дати су графикони, табеле, као и упитник за анкетно истраживање студената које је обављено у студентским домовима Универзитета у Београду 1998. године.
Завод за проучавање културног развитка, Инфо 3
У овом информативном билтену, у потпуности је представљен емпиријски и теоријски део довршеног истраживачког пројекта „Културни живот студената Универзитета у Београду“, истраживача Слободана Мрђе: значај истраживања, предмет истраживања, методологија истраживања, циљеви и хипотезе, резултати истраживања, закључак. У оквиру истраживања, дати су графикони, табеле, као и упитник за анкетно истраживање студената које је обављено у студентским домовима Универзитета у Београду 1998. године.
Завод за проучавање културног развитка, Инфо 4
У овом информативном билтену изнет је план рада за 2000. годину. У наступајућој години, планирано је да се у потпуности уобличи ИНДОК центар, како организационо тако и технички. У оквиру њега, наставиће се рад на документалистичким пројектима који чине сепарате јединственог пројекта „Србија – Водич кроуз културу“, а то су: Водич кроз позоришта Србије, Водич кроз библиотеке, архиве и заводе Србије, Водич кроз галерије Србије, Водич кроз културне институције Републике Српске. Најављени су и истраживачки пројекти: „Позоришна публика у Југославији“, „Културна политика Србије“, „Хемофарм – културна димензија“. У 2000. години, биће обележен 100. број часописа Култура; наставља се рад Радионице креативног стваралаштва; биће појачана издавачка делатност покретањем библиотеке „Социолози културе“; наставља се програм „Галерија књига“, као и рад Љубичастог позоришта.
Завод за проучавање културног развитка, Инфо 5
У овом информативном билтену, представљени су преводи извештаја о три нова значајна пројекта Савета Европе посвећена питањима културне политике, а који су започети у претходним годинама. Први је пројекат Светске комисије за културу и развој Савета Европе под називом „Са периферије у суштину“. Други пројекат је везан за евалуацију културних политика земаља чланица Савета Европе, а носилац пројекта је Савет за културну сарадњу. У трећем пројекту се истражују актуелни проблеми приватизације и деетатизације у области културе. Након датих извештаја, отворено је питање европских и балканских идентитета, односно питање места аутентичног културног простора Балкана у развојним тенденцијама Европе која се уједињује, као и односа Балкана према Европи и према самом себи.
Жене у јавним установама културе
У фокусу овог истраживања, датог у виду студије, ауторке су се бавиле субјективним осећајем жена које су запослене у јавним установама културе, како оне виде свој положај у њима и шта виде као највеће проблеме и изазове у култури и стваралаштву када је реч о полној/родној димензији. Основни циљ пројекта је сагледавање полне/родне димензије у оквиру културног простора. Квалитативна анализа урађена је посредством технике дубинског интервјуа, односно разговора који су обављени са представницама установа културе, и то на узорку од 52 испитанице из 42 установе културе у Србији. Допуњена је квантитативном анализом у виду статистичких показатеља родне структуре запослених у јавним установама културе, а сагледан је и правни основ процеса „уродњавања“ (гендер маинстреаминг) у култури, као индикатора развоја на глобалном нивоу. Студија садржи податке о полној/родној структури запослених, директора, као и управних и наѕорних одбора у свим јавним установама културе у Србији. У оквиру студије налазе се цитати испитаница, као и табеларни прикази и графикони са подацима о женама у јавним установама културе. Такође, студија садржи предлоге и препоруке за унапређење родне равноправности и побољшања положаја жена у јавним установама културе. На почетку студије је дат Садржај, а на крају се налази додатак са изјавама које су током прикупљања статистичких података и разговора са испитаницама привукле додатну пажњу ауторки ове студије.