Библиограпхие – Сур л’Ецономие де ла Цултуре ен Yоугославие
Ова библиографија пружа преглед чланака објављених на тему економије културе у периодици која је излазила у СФРЈ до 1980. године. Библиографија је представљена на француском језику.
Биоскопи у Србији
Студија је настала као производ резултата претходних истраживања Завода за проучавање културног развитка да је, према речима запослених у култури, у градовима и општинама Србије све мања видљивост биоскопске делатности. Велики број биоскопа у Србији је током 90-их и почетком 2000-тих престао са радом, док су многе установе наставиле да одржавају биоскопску делатност у значајно смањеном обиму (неколико пута годишње). Основна идеја истраживачког пројекта и анализе је да пружи увид у начин функционисања биоскопа у Србији након 2000. године, као и у њихове основне проблеме. Истраживачки сагледан преглед биоскопске мреже у Србији обухватио је кључне сегменте биоскопске делатности, њене могућности и главне изазове: број сала/биоскопа са филмским пројекцијама; број биоскопа који функционишу као самосталне установе и број других установа који негују приказивачку делатност у оквиру својих активности; број и структура биоскопских пројекција у приказивачким установама; стање биоскопских установа у погледу опреме и простора; преглед проблема приказивача; бројност публике и начини промоције филмских програма међу активним и потенцијалним посетиоцима. Методолошки, истраживање је базирано на специјализованом упитнику који је садржавао 61 питање на различите теме у функционисању приказивачких установа. Студија садржи и врло важан сегмент анализе процеса и различитих модела дигитализације биоскопа (д-цинема и е-цинема) који су актуелни на глобалном нивоу, као и могућности дигитализације биоскопа у Србији. Најважнији циљ студије је да се, кроз преглед стања и потреба приказивачких установа, пробуди стручна и шира јавност и допринесе покретању иницијативе и дефинисању даљих планова и активности за оживљавање и унапређење биоскопске мреже у Србији.
Часописи и листови које финансира Републичка заједница културе
Предмет истраживања ове студије, коју је конципирао Вујадин Јокић, јесте часописна односно редакцијска политика. Њена селективност се не може утврдити без увида у културни и интелектуални развитак појединих периодичних издања. Међутим, с обзиром на то да је наручилац посла Републичка заједница културе, овде је циљ истраживања сужен на испитивање часописне политике у домену надлежности наведене културне организације. Утврђено је да на подручју Србије, и то највише у Београду, излази више десетина разних часописа и листова са културном и друштвеном проблематиком. Културни развој подстиче и захтева одређени ступањ развоја културне периодике. Уопштено говорећи, В. Јокић истиче да проблем није у њиховом великом броју, већ у њиховој организацији и начину на који и колико прате савремену културно-друштвену проблематику. Дакле, битни су: статус, структура, кадровска политика, материјални услови, начин финансирања, покретање часописа и листова, дужности и права оснивача и редакција часописа и листова и др. Вујадин Јокић се са сарадницима бави анализом оних часописа које финсира наведена културна организација, а који тематски и садржајно припадају разним областима – од књижевности, преко филозофије, културе, уметности, до часописа разних стручних организација. У овој истраживачкој студији дата је анализа основне оријентације и карактера часописа; извршена је њихова валоризација и потреба друштва за њима, односно утицај који они имају на друштво. Аутор закључује да постоје недоречености у погледу начина регулисања односа између оснивача, издавача и редакције, а то је условљено и развојем самоуправних односа у нашем друштву, али и да се то може регулисати добро постављеним системом финансирања. Такође, наводи предлоге за могућа решења овог проблема. На почетку се налази Садржај, а на крају су Закључци и предлози, као и Прилози са табеларним прегледима пласмана часописа.
Читање у контексту културних потреба
Рад је настао у оквиру Првог југословенског савјетовања „Књига данас и у будућности“, одржаног у Загребу 1982. У раду, Милош Немањић се бави феноменом читања у контексту савремених културних потреба које се одређују као културна производња, културни интерес и културна комуникација. Аутор истиче да читање књига представља једну од најстаријих културних потреба и да се његова функција мењала кроз време, али да је упркос свим утицајима и модификацијама читање задржало своју основну културну фукцију. Кроз кратки приказ развоја феномена читања, који настаје појавом штампане књиге, апострофира се демократизација читања као израза културне потребе. Појавом средстава масовне комуникације књига није више примарни преносник знања, па су се отуда и јавили страхови о угрожености књиге, који су се временом показали неосновани. Аутор читање данас посматра у контексту сложене друштвене и културне ситуације у којој делује много фактора, где заправо читање од индивидуалног процеса прераста у сложену друштвену појаву. Структура и карактер производње књига разматра се као један од кључних фактора који утичу на феномен читања, док се појмови функционалне и нефункционалне књиге (функционално/нефункционално читање) анализирају као методолошки проблеми. Трагајући за одговором да ли структура издатих књига одговара друштвеним и посебним потребама појединих друштвених слојева, аутор анализира податке о појединим издавачим продукцијама код нас и у свету. Наводећи резултате домаћих и светских истраживања, настоји да одговори и на питања: ко је данашњи читалац и како настају читалачке навике?
Читаоци београдских библиотека (Истраживања и Документација, св. 4)
Ова студија је настала у оквиру пројекта „Публика јавних библиотека Београда“. Њени аутори се баве испитивањем читалаца београдских јавних библиотека који се деле на две основне подгрупе: читаоце стручне литературе и уџбеника и читаоце књига које припадају лепој књижевности и другим областима књижевног стварања (путописна, мемоарска литература итд.). У методологији су се руководили поделом коју је направио Робер Ескарпи – на функционалну и нефункционалну књигу, што и јесте основа за разграничење ове две скупине публике. Тржиште књига учествује у конституисању читалачке публике, у зависности од богатства и разноврсности производње књига, као и од разгранатости мреже за дистрибуцију књига коју чине књижаре. Библиотеке учествују у формирању читалачке публике, у зависности од богатства и разноврсности својих фондова, али и од нивоа стручних услуга, као и функционалности простора у којем су смештене. Приликом спровођења истраживања, аутори су настојали да утврде везу између коришћења јавне библиотеке и поседовања сопствене домаће библиотеке, односно куповине књига. Приступили су и додатној диференцијацији публике на: музичку, ликовну, позоришну и др. Закључили су да је удео појединих професионално образовних категорија врло неједнак у оквиру читалачке публике; такође, не постоји увек пропорција између величине тих друштвених група и одређених облика публике. Наиме, поставља се питање зашто велики број интелектуалаца и средњег стручног кадра не припада читалачкој публици. Истраживање чланова преко анкете спроведено је у 10 београдских народних библиотека са огранцима. Првенствено је било важно сазнати мишљење читалаца о разлозима за упис у библиотеку, о учесталости посећивања библиотеке, о врсти литераутре коју позајмљују, о начинима информисања о књигама и сл., а такође и библиотекара о читалачкој публици. На почетку публикације дат је Садржај. На крају су Прилози, Упитник за управнике библиотека, Упитник за библиотекаре и књижничаре, као и одговори библиотечких радника који раде са публиком.
Читаоци народних библиотека Србије
Милош Немањић се у оквиру ове истраживачке студије бави испитивањем читалачке публике на територији Југославије, а потом и СР Србије заједно са покрајинама. Даје детаљан опис релевантних структура у СР Србији, уз диференцијацију према покрајинама. У истраживање су укључене две битне категорије становништва: 1. чланови библиотека који припадају радном делу становништва и активног становништва (око 2% једних и 2% других је учлањено у библиотеке); ученици и студенти, чији је обухват чланством у народним библиотекама доста велики и креће се око 45% укупне наведене популације. Ради лакшег спровођења емпиријског дела истраживања, нису обухваћене све библиотеке, већ је извршен одређени избор општина (Зајечар, Крушевац, Параћин, Пирот, Пожега, Шабац). М. Немањић анализира положај и стање народних библиотека у поменутим општинама уже Србије, и то преко упитника, преко извештаја и директним контактом са запосленима. Износи статистичке податке о: чланству, услугама, набавци и књижним фондовима, финансијским средствима, стручном кадру… Даље, истражује социјално-демографски аспект читалачке публике јавних библиотека (старосна структура, образовање и сл.), и то преко спроведене анкете. На крају даје закључна разматрања везана за развијеност библиотечких установа са једне стране и састав читалачке публике народних библиотека Србије са друге стране. У оквиру студије налазе се табеларни прикази.
Цултурал Плуралисм анд Цултурал Идентитy, Тхе Еxпериенце оф Цанада, Финланд, анд Yугославиа
Ова истраживачка студија реализована је под окриљем Унеска, а спроведена је у Канади, Финској и Југославији са циљем да се заједничким напорима свих учесника постигне увид у начине на које се принципи културног плурализма примењују у свакој од ових земаља. Поред тога, компарацијом добијених резултата у свакој од земаља учесница, аутори истраживања у оквиру ове студије тежили су прикупљању ширег знања о културним политикама које би одговарале демократском развоју различитих друштава и земаља. Разлике које постоје међу земљама које су учествовале у истраживању, као што су: друштвено-политичко уређење, економски развој, демографске карактеристике, послужиле су као полазна тачка, односно аналитичка матрица за проучавање феномена културног плурализма. У студији је примењен флексибилни аналитички метод уз употребу постојећих података прикупљених у различите сврхе. Изабрани су феномени и развојни трендови специфични за сваку земљу, применом поступака који на најприкладнији начин представљају културне процесе, искуства и дилеме културног развоја у ситуацијама културног плурализма. Анализа се није односила само на приказ тренутног стања већ и на евалуацију процеса који је довео до појаве одређених феномена. Циљ аутора канадског истраживања је да испитају учинке етничке и језичке разноликости на друштвену кохезију, односно да истраже како језик и етничка припадност комуницирају са другим одликама канадског друштва. У истраживању Финске, аутори су се концентрисали на анализу свих финских мањинских група са посебним нагласком на њихову етно језичку виталност и на социо-економске аспекте положаја мањинских култура. Аутори југословенског истраживања фокусирани су на неколико примера са циљем да илуструју више облика примене политике културног плурализма на различитим нивоима самоуправљања и власти. Студија садржи четири поглавља са статистичким подацима, графиконима, мапама. На почетку је Садржај, а на крају су прилози у виду библиографије и табеларних приказа.
Цултуре анд wоркинг лифе
У преводу на енглески студије Веселина Илића приказани су одговори на листу питања датих у оквиру Унескове међународне компаративне студије „Култура и радни живот“ рађене 1976/77. У одговорима радне групе дају се извесне примедбе и указује на начине организовања културе и радног живота, на њихову примену у предузећима кроз легислативе, на статус и организацију културних и уметничких активности, на самоуправљање програмима културне политике у Југославији, али и на комплексност аспеката с обзиром на плурализам у земљи, те потешкоће у давању прецизних статистичких података о културним и уметничким активностима радника. Приказани су нормативни и практични аспекти, као и проблеми у дефинисању културе рада и креирања радног окружења у југословенским условима. Студија обухвата следеће теме: дизајнирање радног окружења, соба за одмор; планирање културних активности у културним центрима, на радним местима; учење, култура и синдикалне активности током радног времена; сусрети са уметницима и њиховим стваралаштвом (музика током рада, изложбе, кратке посете културних радника на радним местима или у културним центрима и радним одмаралиштима, могућност позајмљивања књига, плоча на радном месту); групне културне и образовне активности, као и оне у оквиру слободног времена међу запосленима (културна удружења, аматерска друштва); употреба културе у раду синдиката запослених; контакт са културним животом изван радног места (контакт са културним институцијама које нису повезане са местом рада). На почетку студије дат је Садржај, а у оквиру студије налази се неколико табела.
Цултуре анд wоркинг лифе ин “Први мај” (Yугослав цасе студy)
Овде је дат енглески превод истраживачке студије Бранимира Стојковића која представља део истраживачког пројекта „Култура рада“, у чијој је изради учествовало неколико истраживача Завода за проучавање културног развитка. Аутор овог дела истраживања, Бранимир Стојковић, најпре даје осврт на историјски и друштвени оквир настанка „Првог маја“ у Пироту, фабрике која производи конфекцију и трикотажу, а у којој се веома водило рачуна о условима рада, самој радној средини, као и задовољству радника. Издваја две чињенице везане за „Први мај“: да је то самоуправна радна организација која ефикасно остварује основне циљеве самоуправљања; да је посебно наглашен проценат заступљености женске радне снаге у овој грани индустријске производње. Потом, на основу анкете радника, аутор испитује друштвено-нормативну организацију предузећа, као и стварно учешће радника у самоуправљању, па и њихов однос према самоуправном одлучивању. Оно што је важно у самоуправно организованој радној организацији попут „Првог маја“ јесте и информисање радника, односно њихова обавештеност о битним питањима, а потом и учествовање у доношењу одлука које се тичу њих и њихове радне организације. Даље, Б. Стојковић истражује образовну структуру запослених, планирање и финансирање образовања и усавршавања радника. У петом делу студије говори о условима рада и уређењу радне средине, а посебан осврт даје на процес неутралисања негативних дејстава производно-технолошког процеса на човека, као и на естетско уређење радне средине. Разматра и постојање службе за организовање културних активности у оквиру „Првог маја“ (музеја, библиотеке, КУД-а). На почетку студије налази се Садржај, а у оквиру студије дати су и табеларни прикази.
Домови културе у СР Србији (Документација, св. 10)
Овај истраживачко-документалистички пројекат садржи преглед стања у домовима културе СР Србије у периоду од 1955. до 1968. године. Наручен је од стране Републичке скупштине и Републичког секретаријата за образовање и културу, а његови резултати су намењени једнако и друштвеним и културним радницима који се баве проблемима културе у селима и мањим местима. За израду материјала коришћене су бројне публикације из ове области, статистички, документациони и други материјал, материјал републичких органа управе, друштвено-политичких организација, као и Савезног и Републичког завода за статистику. У овом истраживању дат је осврт на историјат настанка и развоја домова културе у СР Србији, а посебно на домове културе у 1969. години. Такође, дат је предлог могућности даљег развоја мреже домова културе у Србији, уз излагање иницијативе за организовањем експерименталних домова културе. У документационом делу приказани су изводи из годишњих извештаја Савета за културу НР Србије који се односе на домове културе, као и делови из анализа о домовима културе рађени у поменутом периоду. Остали подаци су прикупљени преко упитника којим је обухваћено 177 општинских скупштина, као и упитника намењеног управницима домова културе. У том погледу, то је најобухватни преглед који је код нас на ову тему тада урађен. На почетку истраживања је Садржај, а на крају Прилози, са табеларним приказима, упитницима и мапама општина са процентима насеља која имају домове културе.
Досије културе Београда И, година 1978.
Досије културе Београда И представља извор систематизованих података о стању у култури и развијености културних делатности на територији града 1978. године. Поред поседовања стручних и научних података, прављен је са намером да помогне тадашњим носиоцима културне политике у планирању њихових културних активности на објективним чињеницама. Такође, на овај начин и локалне средине су могле да стекну увид у сопствене потенцијале, као и у свој положај у односу на друге средине. Од користи је био и друштвено-политичким организацијама културе Београда у циљу праћења стања у овој области. Подаци су прикупљани из четири извора: организација удруженог рада у култури; интересних заједница културе; месних заједница; и организација удруженог рада које удружују средства за културне програме са интересним заједницама културе. Досије културе Београда И има: Садржај, Објашњење настанка ове студије, Адресар установа културе града, са табеларним приказима сакупљених података према одређеним групацијама, и то у оквиру: музеја, архива, завода за заштиту, галерија, позоришта, библиотека, поливалентних центара. Састоји се из три дела: Установе културе које задовољавају заједничке потребе и интересе у Граду и Републици; Култура у београдским општинама; Култура у месним заједницама.
Досије културе Београда, година 1980. ИИ
Досије културе Београда ИИ представља извор систематизованих података о стању у култури и развијености културних делатности на територији града 1980. године. Поред поседовања стручних и научних података, прављен је с намером да помогне носиоцима културне политике у планирању њихових културних активности на објективним чињеницама. Такође, на овај начин и локалне средине су могле да стекну увид у сопствене потенцијале, као и у свој положај у односу на друге средине. Од користи је био и друштвено-политичким организацијама културе Београда у циљу праћења стања у овој области. Подаци за Досије културе прикупљали су се сваке друге године и то из неколико извора: организација удруженог рада у култури, самоуправно-интересних заједница културе и из месних заједница. За Досије културе Београда ИИ прикупљени су подаци из месних заједница и културно-уметничких друштава. Подаци о месним заједницама тицали су се носилаца културне политике, планирања културног развоја, средстава, простора, остварених програма, сарадње, с тим да су месне заједнице биле подељене на пет категорија према броју становника. О културно-уметничким друштвима истражене су њихове основне карактеристике: оснивач, број чланова, руководеће и уметничко особље, активности, средства, расположиви простор, а дат је и адресар ових друштава и њихов распоред по општинама. Сакупљени подаци према одређеним групацијама дати су у оквиру табеларних приказа. На почетку студије је Садржај.