Досије културе Београда, година 1982. В
Досије културе Београда В представља извор систематизованих података о стању у култури и развијености културних делатности на територији града 1982. године. Поред поседовања стручних и научних података, прављен је с намером да помогне носиоцима културне политике у планирању њихових културних активности на објективним чињеницама. Такође, на овај начин и локалне средине су имале увид у сопствене потенцијале, као и у свој положај у односу на друге средине. Од користи је био и друштвено-политичким организацијама културе Београда у циљу праћења стања у овој области. Подаци за Досије културе прикупљани су сваке друге године и то из неколико извора: организација удруженог рада у култури, самоуправно-интересних заједница културе и из месних заједница. Овде је дато шест статистички обрађених целина са приказаним подацима у табелама: установе културе од градског и републичког значаја; општинске интересне заједнице културе, библиотеке и поливалентни центри; месне заједнице (због недовољних средстава, узорак је био ограничен), културно-уметнички аматеризам; слободне позоришне групе, музички ансамбли. У оквиру ових целина изнети су подаци према: просторним условима, чланству, оствареним средствима, гостовањима, наступима и др., уз адресаре. На почетку се налази Садржај.
Друштвени и материјални положај ликовних уметника
На захтев Удружења ликовних уметника Србије да се проуче услови под којима живе и раде ликовни уметници, у Заводу за проучавање културног развитка урађен је нацрт пројекта, добијена су средства а потом се приступило његовој реализацији. Истраживањем су обухваћени сви ликовни уметници (сликари, вајари, графичари) чланови УЛУС-а који живе на територији СР Србије. Истраживање је изведено методом анкете и интервјуа, помоћу упитника са отвореним питањима. Истраживачка студија је подељена у пет делова. У првом делу је дат кратак историјски преглед проблема који се обрађује; у другом делу се испитује материјални положај ликовних уметника. Трећи део садржи преглед мишљења и ставова ликовних уметника и ликовних стручњака о могућностима равноправног учествовања ликовних уметника у друштвеним збивањима, као и њиховог утицаја на сопствени положај у земљи; дат је и преглед објективних показатеља о друштвеним улагањима у развој ликовних уметности, као и преглед прописа који одређују друштвено-економски положај самосталних ликовних уметника. Четврти део је посвећен Продајној галерији, као јединственој институцији у оквиру које се обавља продаја и откуп уметничких дела, а у петом делу је представљен избор из социолошких студија посвећених истом проблему уз примере других земаља. Подаци су дати у виду процената, а приказани су и у табелама. На крају студије дат је Садржај.
Друштвени положај слободних уметника (Студије и истраживања)
У овој публикацији дати су резултати социолошког истраживања Вујадина Јокића и Светислава Павићевића на тему слободних уметника. Публикација садржи четири дела. У првом делу је дат поглед на историју положаја уметника, на друштвено-економске факторе положаја уметника и на институцију слободног уметника. У другом делу је објашњен приступ истраживању слободних уметника; у трећем делу су дати резултати спроведеног истраживања – узроци опредељења уметника за статус слободног уметника, материјални положај слободних уметника, правни положај слободних уметника, примери односа друштва према слободним уметницима, предности и недостаци статуса слободног уметника, друштвени положај слободних уметника. У четвртом делу је изложен упитник који је био основа за извођење емпиријског дела истраживања слободних уметника. Поједини резултати су дати кроз статистичке податке, а приказани су и у оквиру табела. На почетку публикације налази се Садржај.
Друштвено-економски положај културе
У овом радном материјалу је дат преглед друштвено-економског положаја културних делатности са посебним освртом на материјалну основу рада у култури Београда. Представља почетак и део је разговора о предстојећем средњорочном плану, а има за циљ да се објективно прикаже друштвени и економски положај културе у Београду. Материјалом није обухваћена целокупна културна делатност, али је учињен покушај да се изнађу основне и најзначајније друштвене и материјалне претпоставке које битно опредељују културни развитак. У анализи материјалног положаја културних делатности разматра се кретање основних економских показатеља културне делатности, као и поређење културних са другим делатностима (привреда, друштво). Оснивање Самоуправне интересне заједнице културе Београда издвојено је као значајно јер представља основу остваривања културне политике у граду, те превазилажења буџетског начина финансирања. У посебном прилогу је приказано издвајање финансијских средстава, не само оних којима располаже Самоуправна интересна заједница културе већ и осталих која се издвајају на нивоу општина, ОУР-а и месних заједница за културне делатности. Дата је и структура инвестиционих улагања у културу за обухваћени четворогодишњи период. Радни материјал има Садржај, као и табеларне приказе.
Друштвено-економски положај културе у Београду
Друштвено-економски положај културе у Београду је од 70-их година била актуелна тема не само за културне посленике и ОУР-е културе већ и за ширу друштвену заједницу. У овом истраживању Завода за проучавање културног развитка износи се питање о томе да ли ће све лошији економски положај културе у Београду, 80-их година, угрозити даљи њен развој, с обзиром на то да у последња два средњорочна плана није остварен планирани пораст средстава за културу. На ову чињеницу је указала и Градска СИЗ за културу. Стога су истраживачи Завода, на основу расположиве документације, покушали да испрате промене у економском статусу културе за плански период од 1976. до 198о. године. Статистички подаци за сваку културну делатност су изнети и у табелама којима су обухваћени: приходи културе у односу на национални доходак; учешће културне делатности у укупном приходу; укупни приходи и допринос СИЗ-ова културе; средства Градског СИЗ-а културе; материјални расходи и дохоци; издвајање за фондове; губици и инвестиције итд.
Друштвено-економски положај радних људи који личним радом самостално у виду занимања обављају уметничку или неку другу културну делатност
На почетку овог истраживања, група аутора говори о законским претпоставкама за конституисање уметничког занимања, односно о уставним одредбама којима је утврђен друштвено-економски положај радних људи који личним радом самостално, у виду занимања, обављају уметничку или другу културну делатност. Њихова права и обавезе би требало да буду једнака са онима која имају радници у ОУР-има. Остваривање тих права и обавеза се обезбеђује самоуправним споразумевањем у оквиру СИЗ-ова и ОУР-а у области културе, и одговарајућих удружења са којима ови самостални уметници сарађују. Имају право на социјално осигурање, али и обавезу плаћања пореза од ауторских права и патената. Ипак, што се тиче обављања њихове уметничке делатности и пласмана уметничких производа, то остаје у домену личног сналажења уметника. За потребе овог истраживања, анкетирани су књижевници и књижевни преводиоци, док су статистички подаци о ликовним и музичким уметницима преузети из претходних истраживања о њиховом друштвеном и материјалном положају. Аутори овог истраживања истичу два основна питања: шта за друштво значи одвајање средстава за самосталне уметнике и колико је рад самосталних уметника друштвено афирмисан. Ова питања су такође блиско повезана са креирањем културне политике у нашој земљи.
Еxперт Меетинг он тхе Метходологy Апплицабле то тхе Дефинитион оф тхе Објецтивес оф Цултурал Девелопмент
Представљен је радни материјал са конференције стручњака европских земаља ЕСПОО, организоване под покровитељством Унеска, а одржане у Хелсинкију, престоници Финске, од 17. до 19. марта 1976. године. Састанку су присуствовали и представници из Југославије, из Завода за проучавање културног развитка (др Стеван М. Мајсторовић). Ради се о креирању методологије која би се применила у дефинисању циљева културног развоја Европе, па је, у оквиру овог материјала, изложено неколико метода и критеријума помоћу којих би истраживање било обављено. На основу представљене агенде са састанка, види се да су присутни стручњаци из европских земаља изнели анализе постојећег стања културне политике и културног развоја у њиховим земљама; да је предложена истраживачка методологија; да су усвојене одговарајуће методе за дефинисање циљева културног развоја; предложене стратегије планирања као методе културног развоја, а такође и области у којима је ургентно да се спроведе истраживање. Изнети су примери Велике Британије, Финске, Мађарске, Југославије, Француске, Чехословачке и др. земаља. У завршном извештају, изнети су закључци и препоруке на основу презентованих примера, у оквиру којих је акценат стављен на економске, политичке и друштвене одреднице. Овај радни материјал садржи табеле, графиконе и мапе.
Еxперт Меетинг он тхе Метходологy Апплицабле то тхе Дефинитион оф тхе Објецтивес оф Цултурал Девелопмент
Представљен је радни материјал са конференције стручњака европских земаља ЕСПОО, организоване под покровитељством Унеска, а одржане у Хелсинкију, престоници Финске, од 17. до 19. марта 1976. године. Састанку су присуствовали и представници из Југославије, из Завода за проучавање културног развитка (др Стеван М. Мајсторовић). Ради се о креирању методологије која би се применила у дефинисању циљева културног развоја Европе, па је, у оквиру овог материјала, изложено неколико метода и критеријума помоћу којих би истраживање било обављено. На основу представљене агенде са састанка, види се да су присутни стручњаци из европских земаља изнели анализе постојећег стања културне политике и културног развоја у њиховим земљама. Предложена је истраживачка методологија и усвојене су одговарајуће методе за дефинисање циљева културног развоја. Такође, предложене су стратегије планирања као методе културног развоја, али и области у којима је ургентно да се спроведе истраживање. Изнети су примери Велике Британије, Финске, Мађарске, Југославије, Француске, Чехословачке и др. земаља. У завршном извештају, изнети су закључци и препоруке на основу презентованих примера, у оквиру којих је акценат стављен на економске, политичке и друштвене одреднице. Овај радни материјал садржи табеле, графиконе и мапе.
Еxпертс меетинг он цросс-цултурал студиес метходологy анд проблемс релатед то тхе естаблисхмент оф цултурал атласес
У Београду је, у октобру 1976. године, одржан састанак стручњака за област проучавања методологије међукултурних студија, као и проблема везаних за успостављање атласа културе. Истиче се велика заслуга Унеска на иницирању и синтетизовању постојећих научних спознаја и увида на пољу међукултурних студија, као и на отварању широког поља истраживања која је још потребно предузети. У овом документу се налази: списак учесника (из СССР-а, Француске, Југославије, Швајцарске, Финске, Велике Британије, Мађарске, Шпаније, Малезије); списак докумената за рад на састанку (међу којима је и Атлас културе СР Србије); агенда састанка (расправа о међукултурном истраживању, о методологији, о темама, о принципима деловања, о атласима културе). Следи поздравни говор др Стевана Мајсторовића, председника Одбора за културу Југословенске комисије за сарадњу са Унеском, а потом и примери из поменутих земаља на задату тему. У оквиру документа налази се и презентација С. Мајсторовића „Атласа културе СР Србије“ на енглеском, француском и српском језику, у којем су приказани сви аспекти досадашњег културног развоја на нашем подручју. На крају је финални извештај са одржаног тродневног састанка у Београду. Након овог састанка, уследила је Унескова Генерална скупштина у Најробију, на којој је усвојен средњорочни план активности Унеска.
Фестивал културе младих СР Србије у Књажевцу (Анализа досадашњег развоја са прегледом програмског концепта)
У овом истраживачком пројекту, Бранимир Стојковић говори о рађању идеје о фестивалима младих још у раним педесетим годинама, и то у мањим местима Србије. У случају Књажевца, идеја се показала плодном и еволуирала је до манифестације републичког и југословенског карактера, под називом Фестивал младих Србије (1974). Да би се конкретније уочиле развојно-функционалне могућности Фестивала младих Србије, аутор се бавио истраживањем културног и друштвено-економског контекста Фестивала, односно његовим оснивањем, организацијом, програмима, учесницима, публиком, начином селекције програма, жирирањем, као и финансијским изворима. Такође, дао је анализу односа локалне и шире средине према овој културној манифестацији, и односа књажевачког фестивала према другим омладинским (културним) манифестацијама. Циљеви су теоријски и емпиријски, везани за сазнавање да ли уопште постоји јединствена култура младих, али и за формулисање предлога о могућем развоју овог фестивала. Истраживање на почетку има Садржај, а на крају додатак у виду документације – Самоуправни споразум о Фестивалу културе младих и Статут Фестивала културе младих Србије.
Филмска и позоришна публика Београда, социјално-културни услови формирања у периоду 1961–1984.
Аутор ове теоријско-истраживачке студије, Милош Немањић, полази од развоја Београда у двадесетогодишњем периоду дајући главне одреднице града у социолошком и културолошком погледу, а у спрези са урбанизацијом и порастом броја његових становника. Истиче убрзани пораст становништва, ширење градског простора, неминовну стамбену изградњу, али говори и о поларизацији, нарочито између оних образованих, са једне стране, и оних без школске спреме, са друге стране. Међу супротностима које сагледава, издваја ону везану за велику концентрацију установа културе (републичког, градског и општинског значаја), и то у најужем центру града, у односу на потребе града као друштвене целине. Међутим, паралелно се организују и установе културе по општинама, у циљу прилагођавања свакодневним културним потребама грађана, што опет не значи и испуњеност задатка њихове приступачности. С тим у вези јесте и одлучивање грађана за учешћем у културном животу и стварање публике, односно непублике. У обухваћеном периоду десиле су се крупне промене, економске, политичке, културне: привредна и друштвена реформа, отварање наше земље ка свету, међународна културна сарадња, оснивање интернационалних културних манифестација (нарочито филмских и позоришних). У тој клими динамичног стваралаштва, долази до диференцирања културне понуде али и културних потреба, док публика постаје активни чинилац промене културне праксе. Стога, М. Немањић студиозно разматра ове појмове са социолошке, културолошке, антрополошке, историјске тачке гледишта, ослањајући се и на размишљања бројних теоретичара. Највише се бави позориштем и филмом, као најзаступљенијим областима културног живота Београда. Најпре проучава демографску и друштвену структуру становништва града, а потом и социјално-културни оквир који Београд нуди, указујући на проблем територијалног размештаја становништва и установа културе. Једна од метода истраживања коју аутор примењује јесте и статистичка, са циљем пружања података о материјалној основи стварања позоришне и филмске публике код нас, и указивања на њихове карактеристике. На крају публикације дати су табеларни прикази, Библиографија и Садржај.
Финанцемент ду дéвелоппемент цултурел – Библиограпхие сéлецтиве
У приложеној библиографији су одабране одреднице које се односе на финансирање културног развоја у појединим земљама. Одреднице се односе претежно на чланке који се баве наведеном темом, већина их је на страним језицима а има и наших одредница објављених на француском.