Фискална политика као чинилац културне политике
У овом истраживању, аутори описују и дијагностификују проблеме у СР Србији на пољу примене фискалних инструмената, како би дали поглед и процену значајног подручја социокултурног развоја. Истраживање фискалне политике у СР Србији, ван територија покрајина, усмерено је на неколико кључних поља: подручје пореза и доприноса из дохотка институција културе и личних доходака запослених у њима; опорезивање културних добара и услуга у промету; општинске порезе и доприносе за културу из личних доходака радног односа; општинске порезе и доприносе за културу из личних доходака од самосталног обављања занатских и других привредних делатности и самосталног обављања професионалних делатности и других непривредних делатности; порезе и доприносе из личних доходака од ауторских права; царински систем и његове функције у оквиру економске и културне политике. Приликом овог истраживања, аутори су се користили методом анкетирања и интервјуисања по радним организацијама из области културе. Циљ је био показати колико је фискална политика значајна за развој културе, културних потреба и уметничког стваралаштва, односно колико је важна за саму културну политику. Овај истраживачки пројекат има Садржај, Закључна разматрања, као и табеларне приказе.
Функција радничких и народних универзитета и домова културе у градским и приградским насељима Београда
У овој студији, аутори се баве проблемом функционисања врло специфичне врсте организација у области културе какви су народни универзитети и домови културе. Београд је, развијајући се, од раних 50-их па све до позних 70-их година, изградио велики број објеката намењених управо овим организацијама. То су у првој фази били претежно народни и раднички универзитети, а касније све више домови културе и центри за културу, као целовите културно-образовне организације. У студији је, такође, дат кратак хронолошки преглед њиховог настанка. У закључку ове студије наводи се да је потребно да Београд има одређени број специјалних културно-образовних организација које ће бити средишта разнородних културних дешавања и извори широких културних информација. Поливалентне, мултимедијалне организације треба да покривају оне делове Београда где таквих организација нема, а посебно треба водити рачуна о специфичним потребама неких делова популације, као што су деца, омладина и стари. Дата је препорука да се градско подручје Београда стратификује на поѕоне, са тачке гледишта културне привилегованости, односно депривилегованости становништва. Тако су београдске општине класификоване у три зоне: најмање, мале и велике привилегованости. У циљу што потпунијег сагледавања унутрашњих односа у истраживаним организацијама, као и њихових односа са друштвеном средином, преимењен је стандардизовани упитик од две групе питања. На почетку студије дат је Садржај, а на крају је табеларни преглед по општинама.
Функција радничких и народних универзитета и домова културе у градским и приградским насељима Београда (Култура – Планирање, св. 8)
У овој истраживачкој студији, аутори разматрају проблем функције врло специфичне врсте организација у области културе какви су народни универзитети и домови култура. Потреба да се уради ова студија је наступила због промена које су се дешавале унутар ових организација и социјално-културних услова у којима су оне обављале своју функцију. У Београду, који се развијао као велики град и престоница, од раних 50-их па све до позних 70-их година, изграђен је велики број објеката у којима су, у првој фази, били смештени народни универзитети, а касније домови културе и културни центри. Концепт ове мреже објеката културе у Београду био је ширење културе на свим нивоима, као и окупљање широких маса ради њиховог културног образовања. Ипак, колико је овај тип институције био одржив у тадашњем времену, толико је био неприлагођен измењеним социјално-културним условима касније. У овој публикацији је, такође, пописано 27 културно-образовних или само културних организација полифункционалног типа, а то су народни и раднички универзитети који у свом саставу имају центре за културу, омладинске центре, домове омладине, домове пионира и др. На почетку истраживања налази се Садржај, док се на крају налазе табеларни прикази.
Гастрономска мапа Србије
На основу упитника који су послати на адресе 104. општинске туристичке организације Србије објављено је истраживање о тренутној културнолошко-гастрономској ситуацији у Србији. Туристичке организације су одабране под предпоставком да је гастрономија једна од основних туристичких атракција појединих регија. Истовремено, желели смо да проверимо колико су туристичке организације у Србији свесне и способне да примене нове меотоде развоја еко и културног туризма, као и да им ово истраживање буде подстрек да се и саме истражују гастрономску кутлуру својих општина, да допринесемо њиховом „самодефинисању“, односно уобличавању културног идентитета сваке општине. Добијени су одговори од отприлике трећине упитника, али је било неколико веома занимљивих и инспиративних одговора, на основу којих су уследила даља истраживања у овој области.
Гласник Завода за проучавање културног развитка 1
Гласник је публикација која је издавана у Заводу за проучавање културног развитка од 1980. године, са циљем обавештавања јавности о активностима Завода, истраживањима и пројектима који су у току, раду документационог центра, заводским издањима и др. Први број Гласника посвећен је представљању делатности Завода, од његовог настанка, са описима истраживачких пројеката, Одељења за документацију, Часописа „Култура“, међународне културне сарадње, уз преглед публикованих и непубликованих радова Завода. На почетку је дат Садржај, а на крају имена радника Завода и Вести са дешавањима у Заводу у периоду за прву половину 1980. године.
Гласник Завода за проучавање културног развитка 2
Гласник је публикација која је издавана у Заводу за проучавање културног развитка од 1980. године, са циљем обавештавања јавности о активностима Завода, истраживањима и пројектима који су у току, раду документационог центра, заводским издањима и др. У оквиру другог броја Гласника налазе се: описи и својеврсни извештаји везани за завршене пројекте, описи пројеката у току, опис сарадње са истраживачким одељењима и институтима у иностранству и списак нових страних књига и докумената у Заводу за последњих годину дана. На почетку је дат Садржај, а на крају Вести о свим дешавањима у Заводу током претходних месеци 1980. године.
Гласник Завода за проучавање културног развитка 3
Гласник је публикација која је издавана у Заводу за проучавање културног развитка од 1980. године, са циљем обавештавања јавности о активностима Завода, истраживањима и пројектима који су у току, раду документационог центра, заводским издањима и др. У оквиру трећег броја Гласника, налазе се описи завршених пројеката, пројеката у току, опис сарадње са Институтом за истраживање културе Мађарске. Новина јесте објављивање сепарата из „Атласа културе СР Србије“, публикације на којој се годинама радило. На почетку је дат Садржај, а на крају Вести о свим дешавањима у Заводу током последњих месец дана.
Гласник Завода за проучавање културног развитка 4
Гласник је публикација која је издавана у Заводу за проучавање културног развитка од 1980. године, са циљем обавештавања јавности о активностима Завода, истраживањима и пројектима који су у току, раду документационог центра, заводским издањима и др. У оквиру четвртог броја Гласника, налазе се описи завршених пројеката, као и описи нових заводских публикација. На почетку је дат Садржај, а на крају Вести о свим дешавањима у Заводу током последњих месец дана. Такође, наставља се са објављивањем сепарата из „Атласа културе СР Србије“, публикације на којој се радило претходних година.
Градитељско наслеђе у Србији- Зборник у част Доброслава Бојка Павловића
„Градитељско наслеђе у Србији – Зборник у част Доброслава Бојка Павловића“ чини врсту писаног омажа лику и делу др Доброслава Бојка Павловића, првог доктора архитектуре у Србији и иницијатора Међународног савета за споменике и локалитете (ИЦОМОС), универзитетског професора, конзерватора и пасионираног истраживача народног градитељства, руралне и урбане архитектуре. Поред биографије др Доброслава Бојка Павловића коју је припремио његов син, такође архитекта, Ђорђе Павловић и уводног рефлексионог текста уреднице зборника др Маше Вукановић, зборник садржи 13 ауторских радова. Радови у зборнику су организовани тако да рефлектују богатство и разноврсност опуса др Бојка Павловића. Реч је о следећим радовима: „Семантика кућног простора (на примеру традиционалне српске куће)“ аутора др Љубинка Раденковића; „Куће оријенталне архитектуре. Значајно градитељско наслеђе у Новом Пазару“ ауторке мр Мурадије Кахровић – Јеребичанин; „Црква брвнара у Врби. У сусрет конзервацији“ ауторке Марине Лукић – Цветић; „Значај изградње цркве Св. Димитрија у северној Косовској Митровици из угла локалног локалног српског становништва“ аутора мр Александра Павловића; „Срљишки град: наслеђе које нестаје“ аутора мр Војислава Филиповића и др Владимира Петровића; „Коришћење београдске тврђаве: употреба идентитета и простора културног добра (студија случаја)“ ауторке мр Иване Лучић – Тодосић; „Народно неимарство као огледало традиционалне културе нашег села“ аутора Горана Бабића и Саше Срећковића; „Значај мапирања градитељских вештина у контексту рада Центра за нематеријално културно наслеђе Србије“ аутора Милана Панића; „Преглед објеката народног градитељства Рачанског краја са предлогом за даља истраживања и заштиту“ ауторке Босиљке Росић; „Документовање у музеју народног градитељства – локално наслеђе као национално наслеђе“ ауторке мр Јелене Тоскић; „Народно градитељство и музеји на отвореном: симбиоза или симулакрум“ аутора др Николе Крстовића; „Еко музеј Ибарске долине: потенцијали и могућност оснивања“ аутора мр Катарине Грујовић – Брковић и Лазара Нишовића; те рад „Градитељско наслеђе као основа развоја туристичке привреде у руралном простору“ чији је аутор Горан Бабић. Готово сви радови су илустровани фотографијама и цртежима које су аутори сами обезбедили.
Објављивању зборника„Градитељско наслеђе у Србији – Зборник у част Доброслава Бојка Павловића“ је претходио отприлике истоимени скуп који је одржан 14. 11. 2013. године у Заводу за проучавање културног развитка.
Хандбоок фор ИНДОЦ Цултуре Центерс
Завод за проучавање културног развитка је у сарадњи са Унеском организовао два семинара (1985. и 1986. године) под називом „Организација ИНДОК центара за културни развој“, у оквиру програма обуке кадрова из земаља у развоју. Уследила је ова публикација, која указује на основне проблеме са којима се наведени центри сусрећу, и то у земљама у развоју. Први проблем је што је одговарајућа литература оскудна и недовољна, док се проблеми специфични за сваку земљу у развоју уопште не узимају у обзир. Иако се у многим публикацијама обрађују научне информације, стиче се утисак да је област културе и одговарајуће терминологије из те области на маргини интересовања. Намера уредника и аутора ове публикације није била да пруже одговоре на сва питања везана за документацију у култури, већ да допринесу онима који се баве овом облашћу у неразвијеним земљама, да укажу на савремене токове у информационо-документационој делатности, а на крају и да помогну активирању заинтересованости за документалистичку обраду у културним делатностима земаља у развоју. У оквиру публикације налазе се: Садржај, графикони, табеле, Појмовник. У Прилогу се налазе преузети и преведени текстови неколико аутора.
Идејни аспекти масовне културе у Београду
У овом истраживању, аутори су покушали да ситуирају масовну културу унутар вредносног и нормативног система социо-културног контекста града Београда. Кроз емпиријско и теоријско утемељење, циљ је био истражити овај сложен и противречан феномен културног и друштвеног живота Београда. Појава масовне културе се везује за настанак индустријског и урбаног друштва, што је нераскидиво повезано са капиталистичким начином производње, односно тржишним вредновањем и профитом. У тим околностима, јављају се и потрошачи културних добара, која пак бивају посматрана као роба. Попут привредне делатности, и културна индустрија тежи што ширем тржишту ради остваривања што веће зараде. Стога полази од потреба и укуса најшире публике, обухватајући свет забаве и бекство од свакодневних обавеза. У овом тексту приказана је економска страна масовне културе (уз разлике између појединих подручја културе), а дат је и поглед на развој, економику, маркетинг и тржиште масовне културе. Кроз емпиријско истраживање дат је приказ публике новокомпоноване народне музике (њен социо-културни профил, рецепција, карактеристике и сл.), уз упоредни преглед начина коришћења слободног времена елитистичког и популистичког културног модела, детаљнију анализу стила живота ове две публике, креирање њиховог имиџа и узора. На крају, указано је на културну функцију телевизије и Београдског програма, дакле, на њихово место у масовној култури, уз податке о гледаности одређених ТВ програма. У оквиру текста налазе се: Садржај, графикони, табеле.
ИИИ Миленијум – Преглед мишљења о културном средишту
За потребе Одбора за ИИИ миленијум, у Заводу за проучавање културног развитка је, од октобра 1983. до маја 1984. године, спроведено интервјуисање чланова Одбора и других научника, угледних културних радника и стваралаца, како би сви они дали своје мишљење у вези са пројектом „Културно средиште“. У овом радном материјалу дат је преглед мишљења о замишљеном културном средишту, односно сажетак одговора саговорника на питања која су чинила окосницу разговора у вези са идејом овог пројекта. Питања су се односила на мишљења о: основној замисли Културног средишта, циљевима пројекта, о Отвореном универзитету, функцијама Информативног центра, о архитектонско-урбанистичком уобличавању Културног средишта, о оснивању Друштва за ИИИ миленијум, укључујући и предлоге за оснивање установа и објеката у оквиру Културног средишта. Разговоре су обављали А. Магдић, Р. Росандић и М. Немањић. На почетку је дат Садржај, а на крају Прилог који садржи транскрипте разговора са 68 саговорника на наведене теме.