Информација: народности и законски прописи (Устави: Србија, Војводина, Косово)
Овај преглед представља изводе из Устава СР Србије, САП Косова и САП Војводине који се односе на положај народности у СР Србији.
Интересно организовање културе, културна политика и култура рада у СФРЈ
У овом истраживању, Веселин Илић полази од уставне реформе и усвајања Устава из 1974. године, сматрајући да су тиме коначно и нормативно испуњене неопходне претпоставке за слободно удруживање и слободну размену рада и средстава. Ради се о новом, демократском моделу друштвено-економских и политичких односа који се називају интересним организовањем културе и културна политика. Тиме се уједно показује и нови друштвени положај радника у друштвеним делатностима, па и у култури, њихова права, обавезе и одговорности. Зато аутор у првом делу објашњава појам интересног организовања културе, које се темељи на самоуправном организовању социјалистичког друштва. Циљ је превладавање супротности између сфере производног (материјалног) и непроизводног рада (култура), као и хуманизовање и култивисање радног и животног амбијента радника. Ово је основа за самоуправно изграђивање културне политике кроз друштвено-културне акције ради освајања вредности културе рада.
Истраживање у функцији развоја манифестације: Музеји Србије, десет дана од 10 до 10
Након пилот-пројекта спроведеног 2015. године, аутори су ово истраживање пројектовали са циљем континуираног праћења развоја манифестације „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“. На случајном узорку посетилаца музеја током трајања манифестације, у мају 2016. године (Н = 2472, укупно 47 музејских локација у 28 градова Србије), спроведена је теренска анкета са специфичним циљевима: утврђивање демографске структуре посетилаца, испитивање информисаности о манифестацији, мерење ефеката манифестације на опажање музеја, испитивање навика посећивања и ставова о музејима. Поред теренске анкете посетилаца, реализована је и електронска анкета кустоса (пригодан узорак, 51 представник музеја и 4 представника културних центара, архива и завода за заштиту споменика културе). Ова публикација је намењена широј стручној публици: приказани су главни резултати (34 графикона) и њихов практичан значај за развој музејске публике. На почетку публикације дат је Садржај.
Истраживање у функцији развоја манифестације: Музеји Србије, десет дана од 10 до 10
Након пилот-пројекта спроведеног 2015. године, аутори су ово истраживање пројектовали са циљем континуираног праћења развоја манифестације „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“. На случајном узорку посетилаца музеја током трајања манифестације, у мају 2016. године (Н = 2472, укупно 47 музејских локација у 28 градова Србије), спроведена је теренска анкета са специфичним циљевима: утврђивање демографске структуре посетилаца, испитивање информисаности о манифестацији, мерење ефеката манифестације на опажање музеја, испитивање навика посећивања и ставова о музејима. Поред теренске анкете посетилаца, реализована је и електронска анкета кустоса (пригодан узорак, 51 представник музеја и 4 представника културних центара, архива и завода за заштиту споменика културе). Ова публикација је намењена широј стручној публици: приказани су главни резултати (34 графикона) и њихов практичан значај за развој музејске публике. На почетку публикације дат је Садржај.
Издавачка делатност у Србији 1968–1978. (Култура – Истраживање, св. 1)
У овом издању представљена је анализа издавачке делатности у Србији, у периоду од 1968. до 1978. године, и промишљање друштвено-економског положаја издавачке делатности, за шта је подстицај нађен у Резолуцији о Политици остваривања друштвеног плана СР Србије. Формулисан је истраживачки пројекат који је поверен Заводу, где је формирана радна група. Најпре је требало идентификовати издавачке и друге радне организације које се баве издавачком делатношћу, а потом, да би се дошло до актуелних података о броју запослених, структури прихода и расхода издавачких и др. организација, израђен је посебан упитник. Циљ је био одговорити на тему друштвених потреба везаних за издавачку делатност. Пошто је издавачка делатност једна од најспецифичнијих друштвених делатности, у овом истраживању је било основно приказати њено преплитање са научном, образовном, културном, економском, политичком делатношћу. У другом делу је дат друштвено-економски и самоуправни оквир и положај издавачке делатности, а у трећем подробна анализа издања у поменутом десетогодишњем периоду, према научним областима (природне, друштвене, примењене науке), из области политике, спорта и др., што је све пропраћено табеларним приказима. Подаци су добијени на основу упитника упућених издавачким радним организацијама, новинско- издавачким радним организацијама и непрофесионалним издавачима. Студија на почетку има Садржај, а на крају апстракт на енглеском језику.
Издавачка делатност у ужој Србији намењена селу – књиге и брошуре (Библиографија за период 1971–1975)
Ова тематска библиографија је припремљена за обиман истраживачки пројекат „Културни живот села“ у оквиру којег је анализирана издавачка политика у области села. Обухваћене су књиге и брошуре објављене на територији уже Србије у периоду од 1971. до 1975. године. У библиографији је направљена предметна класификација која обухвата десет група, међу којима: воћарство, повртарство, сточарство, пчеларство итд., као и класификација према издавачима. На почетку је Садржај, а као прилог је дат преглед наслова у едицији „Мала пољопривредна библиотека“ и преглед издања збирке „Задружне књиге“.
Излагачка политика београдских ликовних галерија
У оквиру овог истраживачког пројекта, Драгана Мартиновић даје приказ излагачке политике четири ликовне галерије које се налазе у склопу највећих и најстаријих установа културе Београда: Галерије ФЛУ, Галерије САНУ, Ликовне галерије КЦБ и Галерије „Артгет“. За сагледавање постављених проблема, али и шире ситуације у којој се налази визуелна уметност, коришћен је стандардизовани упитник у електронској форми. Помоћу овог инструмента, било је могуће добити конкретне податке о статусу, финансирању, просторним и техничким ресурсима, људским ресурсима, стручним пословима, програмима и публици, сарадњи, као и приоритетима и проблемима у раду галерија. Добијени одговори били су уједно и основа за израду истраживачких питања коришћених приликом разговора са управницима и кустосима галерија. Целовитости истраживачког пројекта допринело је анкетно испитивање посетилаца ове четири галерије. На основу истражене културне политике ових галерија, функционисања менаџмента, ПР-а и маркетинга, као и на основу испитане структуре и карактеристика њихове публике, ауторка је сагледала излагачке профиле и стандарде излагања одабраних галерија. Дала је и предлоге мера које могу да утичу на решавање постојећих проблема, као и на побољшање рада наших еминентних галерија. На почетку публикације налази се Садржај, а у оквиру публикације и табеларни прикази резултата истраживања.
Излагачка политика београдских ликовних галерија
У оквиру овог истраживачког пројекта, Драгана Мартиновић даје приказ излагачке политике четири ликовне галерије које се налазе у склопу највећих и најстаријих установа културе Београда: Галерије ФЛУ, Галерије САНУ, Ликовне галерије КЦБ и Галерије „Артгет“. За сагледавање постављених проблема, али и шире ситуације у којој се налази визуелна уметност, коришћен је стандардизовани упитник у електронској форми. Помоћу овог инструмента, било је могуће добити конкретне податке о статусу, финансирању, просторним и техничким ресурсима, људским ресурсима, стручним пословима, програмима и публици, сарадњи, као и приоритетима и проблемима у раду галерија. Добијени одговори били су уједно и основа за израду истраживачких питања коришћених приликом разговора са управницима и кустосима галерија. Целовитости истраживачког пројекта допринело је анкетно испитивање посетилаца ове четири галерије. На основу истражене културне политике ових галерија, функционисања менаџмента, ПР-а и маркетинга, као и на основу испитане структуре и карактеристика њихове публике, ауторка је сагледала излагачке профиле и стандарде излагања одабраних галерија. Дала је и предлоге мера које могу да утичу на решавање постојећих проблема, као и на побољшање рада наших еминентних галерија. На почетку публикације налази се Садржај, а у оквиру публикације и табеларни прикази резултата истраживања.
Између класе и генерације: о културном идентитету радничке омладине
У свом истраживању, Бранимир Стојковић говори о томе да је радничка омладина друштвена група која у суштини има двоструки идентитет, јер је део радничке класе али и омладинске популације. Истиче, уз наведене разлоге, да је њено припадање радничкој класи од много већег значаја за њен културни идентитет од припадности омладинској популацији. Наиме, омладина је транзитна друштвена категорија, што у пуној мери важи за средњошколску и студентску омладину. Да би било уопште могуће говорити о некој специфичној култури радничке омладине неопходно је најпре идентификовати, тј. утврдити постојање посебне тзв. родитељске културе, односно радничке културе која има неке битне одлике које је чине различитом од културе класно слојних формација у друштву. У истраживању, аутор се бави идентификацијом смисаоно неконзистентне целине која би се могла поистоветити са културом наше радничке класе. Идентификује њене основне одлике и у којој мери се она, и којим својим одликама, разликује од културе других друштвених групације у друштву СФРЈ. Дат је осврт на степен индустријског развоја земље јер извесно је да без развијене индустрије нема ни развијене радничке класе. На крају истраживања налази се списак литературе.
Кадрови у организацијама удруженог рада културе у Србији 1978. године (Култура – Планирање, св. 4)
У овом истраживању, које је наручила Републичка заједница културе, Миливоје Иванишевић говори о кадровима у култури који су значајни приликом планирања културног развоја – носиоци су и креатори културне политике и културног живота уопште, али им је посвећивана мала пажња. Истраживање је усмерено на организације удруженог рада културе које средства за доходак и рад стичу преко самоуправно интересних заједница културе општина или Републике. Анкета је спроведена само међу кадровима који су у сталном радном односу у тим организацијама, иако већину њих чине управо они који то нису. О њима је могуће добити податке само на основу редовног статистичког праћења. Првенствено је анализирано стање у друштвено-политичким заједницама (општине, региони, села итд.), тако да добијени подаци упућују у ком правцу треба да буде усмерена кадровска политика у култури. Износећи своја запажања о кадровима у култури, аутор је желео да назначи опште проблеме који нису могли да се уоче само кроз утврђивање фактографског стања на ограниченом географском подручју током одређеног периода. У оквиру истраживања дат је Садржај, као и табеле.
Кладово у НОР-у и револуцији 1941–1945. године, Пројекат за израду монографије
Иако су о Народноослободилачкој борби објављене бројне публикације, оне се углавном тичу целе територије Србије и Југославије, док су ужи региони, окрузи, срезови и поједини градови мање обрађени. На иницијативу друштвено-политичких организација из Кладова, а према Милану Борковићу, разлози покретања овог будућег пројекта и његов циљ јесте да се прикажу сви аспекти Народноослободилачког покрета (НОП) и окупационог система на територији данашње општине Кладово, као и терор који је вршио окупатор и његови сарадници над становништвом овог краја. С обзиром на то да је сачуван мали број докумената са стране ослободилаца (више је докумената са окупаторске стране), од значаја ће бити и сећања савременика неких важних догађаја, као и архивски подаци како из Србије, тако и из земаља суседа. Аутор износи предлог периодизације и тематских целина. Овај пројекат монографије је део ширег пројекта израде историје револуционарног радничког покрета на територији целе СФРЈ.
Књига и читање у Југославији – монографија –
Ова монографија, чији су аутори Милош Немањић и Јован Јанићијевић, подељена је на следећих седам поглавља: интелектуално стварање, издавање, физичка производња, дистрибуција, читање, професионално образовање, правни и институционални оквир. У оквиру ових поглавља, аутори обухватају више тема, а међу најбитнијим су: уједначавање и стандардизација терминологије (лексика), стање савремене књижевне критике, проблеми и помоћ у стварању и превођењу, издавачка делатност и продукција, главне издавачке организације, техничко-технолошки услови производње књиге, мрежа и систем продаје књига, главне библиотеке и њихов територијални размештај, препреке и мотивација за читање, стручњаци за књигу и законски положај књиге. Иако у Југославији постоји мали број установа специјализованих за истраживање проблема књиге и читалаца, важно је рећи да је Југославија на време ратификовала споразуме и конвенције (6 Бриселских конвенција) о заштити ауторских права и издавању књига, и темељно их спровела. Исто тако, потписала је и споразуме (попут Фирентинског из 1950. године) о олакшицама приликом царинских формалности и поштанских трошкова, у смислу Уставом загарантованог права на језик и културу. На почетку монографије је дат Садржај, а у Прилогу су статистичке табеле.