Анализа мреже организација удруженог рада културе
Предмет ове анализе је мрежа организација која делује у области културе (ОУР-а културе): библиотеке (матичне, народне), културно-образовне установе, биоскопи, организације културно-уметничког аматеризма, архиви, музеји и галерије, заводи за заштиту споменика културе, позоришта, издавачка делатност и музички ансамбли. Прве институције националне културе код нас настале су у XИX веку, са настанком и развојем градова и административних центара, а потом и у време социјалистичке изградње. Формирањем међуопштинских регионалних заједница и самоуправних интересних заједница културе 1974. године, створени су релативно стабилни услови и за коначно организовање делатности културе. Овом анализом је обухваћено: 475 ОУР-а културе који су настали у раздобљу од 1825. до 1981. године, 500 културно-уметничких друштава, 919 организационих јединица које се налазе у саставу појединих ОУР-а. Анализа је подељена на три основне целине у зависности од подручја које задаци у области културе покривају: 1. организације удруженог рада у области културе чија се активност ограничава углавном границама самих општина и локалних средина; 2. организације удруженог рада које врше послове за више општина, регион или више региона; 3. републичке институције и остали проблеми значајни за функционисање мреже ОУР-а културе. Ова анализа даје преглед стања културе у СР Србији, а такође би требало да допринесе сагледавању и разрешавању проблема мреже ОУР-а културе.
Аутор(и) |
Завод за проучавање културног развитка |
---|---|
Година издања |
1983 |
Место издања |
Београд |
Издавач(и) |
Завод за проучавање културног развитка |
Године истраживања |
1982 – 1983 |
Места истраживања |
СР Србија |
Језик |
Српски |
Права |
Завод за проучавање културног развитка |