Културна политика и управљање културним развојем (Евалуација искустава Европске заједнице)

Основна хипотеза истраживања Бранимира Стојковића везаног за културну политику Европске заједнице садржана је у тврдњи о постојању хомологије између општег концепта развоја ове међудржавне и у све већој мери наднационалне организације, и основних одлика њене културне политике и управљања заједничким културним развојем. Анализа која следи представља евалуацију културне политике Европске заједнице, у смислу конструисања динамичког евалуацијског модела културне политике Европске заједнице и анализирања односа циљева културне политике и инструмената који се користе за реализовање тих циљева. Излажући типове евалуација, Б. Стојковић се опредељује за вредносно неутралну евалуацију укупне културне политике ЕЗ, засновану на научним сазнањима. Говори о основним развојним етапама ЕЗ, о методама евалуације, о евалуацији у области културне политике, о основама културне политике ЕЗ, о савременим приоритетима културне политике ЕЗ, као и о културној политици у области медија (аудио-визуелне комуникације и информатике), тачки стварања културне економије. Посебно анализира декларацију Тхе Еуропеан Цоммунитy анд Цултуре из 1988, насталу у оквиру Комисије Европске заједнице као својеврсни акциони програм ЕЗ у области културе за период 1988–1992. На почетку истраживања налази се Садржај.