Поглед на културу – Закони и праксе у Србији и пет држава чланица Европске уније

Монографија “Поглед на културу – закони и праксе у Србији и пет држава чланица Европске уније“ полази од тога да су закони основни инструмент спровођења јавних политика те да искуства других држава, нарочито чланица Европске уније, којој грађани Републике Србије теже, могу бити поучна за планирање законодавне подршке културном развитку. Истраживање је методолошки конципирано тако да се напоред ставе приступи регулативи у домену културе у Србији и пет држава чланица Европске уније и то: Словеније и Литваније као држава које су географски и историјски блиске Србији (некада републике у саставу већих социјалистичких држава), те Велике Британије, Француске и Немачке као великих, економски развијених, држава које пружају подстицаје другима. Стављање напоред је одабрано као техника културне критике у којој акценат није на показивању да ли је нешто добро или лоше „тамо“ или „овде“ већ на томе како се кроз препознавање разлика могу изналазити иновативна решења обзиром на локалне околности попут оних у Србији која је била у процесу транзиције и трансформације друштва у смеру пригрљивања демократских принципа на којима Европска унија почива. Напоред је стављен сам приступ регулативи у домену културе обзиром на чињеницу да је у Србији 2010. године, када је истраживање започето, на снагу ступио „Закон о култури“ те се приступ кровног закона сагледавао обзиром на прокламоване циљеве националних културних политика, посебно када је реч о децентрализацији као једном од циљева културне политике Србије. Затим, напоред је стављена регулатива која се односи на рад у култури и остваривање социјалних права уметника и професионалаца у култури. Потом је напоред стављена регулатива из две кључне области домена културе: савременог стваралаштва (обзиром на интенције у Србији да се посебним законима регулишу поља попут на пример кинематографије, позоришта и визуелних уметности), као и културног наслеђа (обзиром на настојања у Србији да се посебним законима регулишу музејско наслеђе те непокретно културно наслеђе а имајући у виду девастацију наслеђа услед неовлашћених археолошких ископавања и застарелих одредби које се односе на промет културних добара). Најзад, пажња је посвећена културној политици Европске уније. Она потенцира поштовање културног диверзитета, мултикултуралности и охрабривање интеркултуралног дијалога као основе за изградњу европског културног идентитета, остављајући државама да саме конципирају законодавну подршку.