Појава и проблеми самосталних уметника

У овом истраживању, Милош Немањић се осврће на 1955. годину, када су самостални уметници добили друштвени легитимитет захваљујући Уредби о социјалном осигурању. Према уставним одредбама, они имају исти друштвено-економски положај, иста права и обавезе као и радници у ОУР-има, али у реалности није тако. Полазећи уопште од уметника у СР Србији, са једне стране, они би требало да уживају безрезервну подршку друштва, док би са друге стране требало би да буду препуштени законитостима тржишта уметничких вредности. Аутор наглашава да у нашем друштву постоји стална тензија између ове две концепције, а што се одражава и на статус самосталних уметника. Проблематика самосталних уметника је повезана и са карактером појединих уметничких делатности и пласманом уметничких производа, са спремношћу да се прихвати друго „занимање“ или пак да се живи искључиво од уметничког рада, али и са слободом избора. Посматрајући још и ситуацију у удружењима, аутор покушава да сагледа сву социјално-психолошку сложеност појављивања, опстајања, па и пораста самосталних уметника.