Положај и улога уметничких удружења у СР Србији, св. 2

Основни циљ који постављају Милош Немањић и Радмила Микашиновић-Грујић у овом истраживању јесте проучавање положаја и улоге уметничких удружења, али и самих уметника који се удружују у њима остварујући своје интересе. Зато истражују однос уметничког удружења са друштвом, као и узајамни однос уметничког удружења и уметника. Најпре дају теоријски увод о појму и карактеру професионалних удружења из различитих области, истичући да ове организације постоје са једне стране ради задовољавања интереса и потреба грађана, а са друге стране као инструменти целокупне друштвене заједнице, јер представљају институције самоуправљања у друштву. Ужи предмет интересовања аутора јесте начин организовања и функционисања уметничких удружења Републике Србије (њих 13), која постоје од 1958. до 1967. године, првенствено ради заштите интереса људи који се баве одређеном уметничком професијом. Зато је прво примењена објективна анализа – истраживање нормативних аката, а нарочито финансијских извештаја (извор прихода и обим расхода). Потом су, субјективном анализом, помоћу методе интервјуа дубље осветљене одређене чињенице добијене кроз ставове, мишљења и оцене председника и секретара удружења. Анкетом је испитана мотивација уметника да постану чланови одређеног удружења, њихови ставови према удружењу, остварени интереси и сл. На почетку истраживања дат је Садржај, а у самом истраживању и неколико табела. У оквиру Прилога дата су питања за интервјуе и анкете, а на крају, у оквиру Документационог дела, изводи из статута и правила појединих уметничких удружења у СР Србији и у иностранству.