Представа о свету, друштву и човеку у књижевним листовима за децу: 1944–1975.

Ружица Росандић у овом истраживању говори о проблемима и значају истраживања дечје периодике као друштвене делатности. Истиче да је књижевна периодика за децу тесно повезана са разним странама друштвеног и културног живота, и да је на основу ње могуће пратити развој идеје о васпитању и међугенерацијској размени културе. Колико год била разнородна и нејасно разграничена, књижевну периодику за децу понајбоље одређује њена намена, односно упућеност на посебну читалачку публику. На тај начин се наведена периодика не користи само као књижевна већ првенствено као културна грађа која открива културу у оном њеном виду који се обликује и посредује кроз однос одраслих и деце, односно друштва и деце. Истраживање нужно залази у подручје више дисциплина: социологије, антропологије, психологије, педагогије, семиологије. Стога је подељено на више поглавља преко којих ауторка даје првенствено увид у културно, друштвено, али и идеолошко окружење детета, са погледом на књижевну дечју периодику од 1846. до 1985. године, презентујући поједине листове и испитујући дечје ликове који се појављују у периодици. Говори о методама, моделима и инструментима истраживања, као и о налазима до који је дошла у емпиријском делу истраживању, нарочито што се тиче особености вредносних образаца карактеристичних за начин писања усмерен ка млађој деци, и то кроз историјска раздобља. Закључује да књижевно стваралаштво у дечјој штампи даје идеологизовану представу детета, која се запажа и у институционалним моделима васпитања, образовања, стваралаштва и производње за децу у времену социјалистичког реализма. На почетку истраживања дат је Садржај, а у оквиру истраживања табеле, графикони, цртежи и слике књижевних листова за децу; на крају су прилози и списак литературе.