Просторни план СР Србије

У овом истраживању говори се о неопходности повезивања удруженог рада и културе, а савремени друштвени процеси управо утичу на њихово брже повезивање. Истиче се да установе културе играју важну улогу у културном развитку наше земље постајући локалним, општинским, међуопштинским, регионалним и републичким организацијама удруженог рада. У претходном периоду, напори културне политике били су усмерени на изградњу нових значајних објеката (музеји, позоришта, биоскопи, домови културе и омладине, народни и раднички универзитети и др.). Просторним планом треба да се дефинишу критеријуми организације, уређења и коришћења простора за све области економског и друштвеног живота, па и за културну делатност. Њиме би требало да се допринесе решавању највиталнијих питања културе – питања стандарда (бољи материјални положај културе, боља организованост и модернизација објеката), стварања мреже културних институција (већи степен коришћења културних капацитета), дистрибуције културних вредности (подједнако у све крајеве, па и у сеоска подручја), уједначене распоређености кадрова (побољшање кадровске основе). Овим планом је потребно утврдити културне активности и институције којима би се остварило повезивање садржаја из свих домена стваралаштва са осталим областима друштвеног рада. У оквиру ове студије, представљено је стање културног живота и дате су пројекције његовог развоја до 2000. године, уз дефинисање битних циљева који су и општи циљеви самоуправне културне политике. У другом делу студије су наведени називи 109 непокретних споменика културе у СР Србији и дати су планови за даљи рад на њиховом развоју. При крају су прилози у виду одговарајућих табела и статистичких података од послератног периода до 1985. године који поткрепљују студију. На почетку је дат Садржај.