Култура рада (Нацрт истраживања)
Овде је приказан нацрт комплексног истраживачког пројекта „Култура рада“ који би се састојао из неколико студија. Веселин Илић најпре даје објашњење теоријско-методолошке основе пројекта и образложење основних истраживачких поступака. У уводу говори о пореклу и прожимању рада и културе, настанку идеје о ослобођењу рада (према Марксовој теорији), као и о самом појму културе рада из југословенског угла посматрања. Прва глава односи се на самоуправно организовање рада у култури, па је главна тема култура у самоуправном социјалистичком друштву. Култура рада схваћена је као јединство рада и културе; представља синтезу човекове делатности у радном и слободном времену. Такође, разматра се и продуктивност рада у самоуправно организованом раду. Култура рада укључује у себе и одређена подручја социјалне политике. Представља једно од значајних подручја културе самоуправљања, укључујући у себе и развијање вредности друштвене самозаштите радних људи и грађана. У другој глави, аутори говоре о култури самоуправних односа и култури рада. Култура самоуправних односа показује се као нови облик демократије. У садржају културних делатности радника у радном и слободном времену налази се и смисао културе самоуправних односа. У трећој глави, аутори разматрају повезаност слободног времена и културе рада. Истиче се да се у променама садржаја културе рада и схватања места и улоге културе рада у друштву налази измењен однос човека према природној, радној и друштвеној средини. У трећој глави се говори и о самоделатности, јер у савременој цивилизацији човек све већи део слободног времена испуњава разноразним облицима самоделатности. Даље, разматра се и значај интеграције физичке културе и културе рада. Завршна разматрања посвећена су укидању супротности између радног и слободног времена, а последњи део пројекта садржи студију случаја под насловом „Култура рада у Првом мају Пирот“. Након тога, у нацрту су дате: хипотезе, прилози, библиографија, упитници, а представљена је и динамика истраживања. На почетку је дат Садржај.
Култура радног живота
Ова студија представља једну од шест студија са којима је Југославија учествовала у реализацији програма Међународне конференције о културној политици одржане у Хелсинкију 1972. године. Студије, које треба да се ураде у периоду од 1975. до 1977. године, припремају се у оквиру Унесковог програма из области културе и у њима учествује по неколико земаља, а такође се организују и семинари на теме које се обрађују. Веселин Илић је као основни циљ ове студије поставио потребу презентовања искуства везаних за истраживање начина и могућности укључивања радника у културни живот. Претпоставка је да фабрике и радионице чине поље у оквиру којег би сарадњом културних делатности и других врста рада могле да се обезбеде бољи услови за задовољавање културних потреба људи који из више разлога не учествују у сопственом културном развоју. Стога се аутор окреће изучавању различитих метода које се користе на радним местима у сврху подстицања учешћа радника у културним делатностима. Најпре се бави одређивањем основних појмова и категорија, као што су: култура радног живота, култура рада, радна средина, самоуправно организовање културе и др. Потом приказује односе културне политике према култури рада, праксе културе рада у основним организацијама удруженог рада код нас, односе радника и уметника, могућности коришћења слободног времена, активности културе и образовања радника итд. На почетку је дат Садржај, а на крају је приказана радна варијанта Нацрта пројекта студије „Култура рада“ из 1976. године, за Унесков програм о култури, са питањима и примедбама, упитником и неколико варијанти студија случаја.
Културна политика у градовима – Извештај о студији Европског савета „Експериментално истраживање културног развитка у европским градовима“
Под покровитељством Европског савета, од 1971. године један број градова ангажован је за систематско проучавање њихових културних и рекреативних политика. У „експериментално проучавање културног развитка у европским градовима“ укључило се четрнаест градова из тринаест земаља: Акурејри (Исланд), Анси (Француска), Апелдорн (Холандија), Болоња (Италија), Есбјерг (Данска), Ексетер (Велика Британља), Кремс (Аустрија), Шо-де-Фон (Свајцар-ска), Линебург (СР Немачка), Еребро (Шведска), Ставангер (Норвешка), Тампере (Финска), Турнут и Нами (Белгија). Овај текст представља извештај о стању и дилемама културних политика у ових четрнаест градова. Намера је била да то не буде само социолошка студија о културном животу и културној политици у градовима учесницима, већ да буде и корисна у сугерисању многих питања на која је требало дати одговор приликом формулисања културне политике у градовима. У сваком од ових градова, истраживање је спровео тим научника из области друштвених наука (социолози и економисти), али уз консултације са онима који су задужени за културна питања (локалне власти). Извештај има: Садржај, табеле, Библиографију.
Културне потребе Београда
У овој истраживачкој студији, Милош Немањић се бави истраживањем културних потреба Београда, као једног специфичног социо-културног оквира за њихов развој. Полази од термина „културне потребе“ и даје његово историјско тумачење, осврћући се на компоненту слојевитости културних потреба. Потом, даје детаљну анализу структуре становништва Београда, као и друштвене структуре, односно структуре друштвених група и слојева града. Полазећи од чињенице да социо-културно окружење утиче на настанак и развој културних потреба, у истраживању се посебан акценат ставља на анализу мреже установа културе у Београду (и њихов територијални размештај). Ова институционална мрежа је основа задовољавања културних потреба београдског становништва, јер установе културе, заправо, представљају инструмент културне политике којим се усмерава културни развој једне друштвене заједнице. У последњем поглављу, кроз анализу међусависности културне понуде Београда и културних потреба становника Београда, откривају се кључне тачке културне политике града, са препорукама како је унапредити и у ком правцу даље усмерити. Када су у питању културне потребе Београђана, у овој истраживачкој студији се, у оквиру анализе, користе подаци који су добијени током бројних истраживања која су се бавила Београдом као сложеном социо-културном и урбаном средином.
Културни живот радничке омладине, св. 1
У овом истраживачком пројекту, аутори су поставили следеће циљеве: да испитају материјалне услове за могућност културног живота радничке омладине; да утврде реални културни ниво радничке омладине и обим њеног учешћа у „потрошњи“ културе; да установе садашње стање, као и потенцијалне могућности и друштвене концепције за културни развој радничке омладине. Као основа за истраживање послужила је грађа прикупљена анкетом на узорку од скоро 2.000 испитаника оба пола, од 15 до 25 година старости, оних из завршних разреда школа за квалификоване раднике и оних запослених у привреди. У првом делу истраживања дате су карактеристике посебних и општих услова, односно претпоставки културног живота. У другом делу истраживања обрађено је слободно време као основно подручје културног живота, тј. садржај и облици активности у слободном времену. У трећем делу се говори о битним детерминантама формирања културних потреба. Након тога следе најважнији резултати истраживања са закључцима, упитник за анкету и образац за вођење интервјуа. На почетку је дат Садржај.
Простори за културни и друштвени живот у ЧССР
Аутори ове истраживачке студије подстакнути су проблемима у области мреже културних институција на територији Чехословачке Републике током 60-их година XX века. Кључни проблеми огледају се у томе да постојеће институције културе најчешће не одговарају захтевима модерног друштва, односно да је њихова распрострањеност неадекватна, услед стихијске изградње, без плана и анализе реалних потреба. У оквиру ове студије примењено је оријентационо истраживање, које је спроведено током јуна 1965. године, са циљем да се идентификују постојећи објекти који се користе за културне и друштвене сврхе у свим сеоским и градским срединама на територији целе земље. У раду се под просторима и објектима за друштвени и културни живот сматрају вишенаменски простори (у којима се реализују различити културни и друштвени садржаји). Структура рада подељена је на поглавља, у оквиру којих је представљено: стање размештаја становништва у ЧССР, стање мреже клупских институција и биоскопа у њима, и стање мреже отворених летњих позорница. У оквиру централног дела студије дата је анализа тадашњег стања објеката и простора који су служили за културни и друштвени живот. У завршном делу истраживања, аутори су изнели основне закључке анализе, са нагласком да се, на основу сазнања о ситуацији у сваком насељу, региону и читавој земљи, могу креирати будући правци изградње нових или модернизације постојећих објеката и простора за културу и друштвени живот. У оквиру прилога дати су: списак домова културе у ЧССР (са њиховим капацитетима), табеле и графикони.
Слободно време и могућност задовољавања културних потреба породице
Овај истраживачки пројекат је део глобалног пројекта „Друштвена политика према породици“, започетог крајем 1975. године, чији је носилац Институт за социјалну политику. Циљ овог пројекта је истражити положај породице у нашем друштву и у којој мери се остварује уставно начело о друштвеној заштити породице, како би се установили кључни проблеми чије би решавање допринело унапређењу целог система. Такође, важно је да се прикаже значај који има породица у културном уздизању. Намера је да резултати допринесу изради плана заштите породице као дела Дугорочног развоја програма СР Србије до 1986. године. Наиме, указује се на то да се планирање културног развоја не може релевантно остварити без сагледавања потреба породица. Планирано је да се пројекат релизује у три етапе са три посебна предмета истраживања. С обзиром на то да је представљен радни материјал пројекта, поред методолошких објашњења приказан је и план активности пројекта, кадрови и предлог буџета овог истраживачког пројекта.
Средњорочни програм развоја културе у дуванској индустрији Ниш
У овој истраживачкој студији, Бранимир Стојковић полази од тога да је култура саставни део удруженог рада и живота радника, па је зато „подруштвљавање културе“ задатак који треба остварити. Истиче да је тежиште самоуправног преображаја културе управо у основној организацији удруженог рада, која је средиште културне политике самоуправног друштва и где се одвијају културне активности радника. Један од битних задатака основне организације удруженог рада јесте планирање како сопственог, тако и културног развоја. Треба рећи да је у Заводу за проучавање културног развитка још 1976. године започето са радом на истраживачком пројекту „Култура рада“, у чијем је нацрту било предвиђено и обављање емпиријских истраживања у радним организацијама у Србији, од којих је једна Дуванска индустрија Ниш. У циљу сазнавања културних интересовања радника ДИН-а, сачињен је упитник за анкетирање радника, а обављен је и групни интервју са представницима органа самоуправљања и друштвено-политичких организација ДИН-а. У првом делу студије, аутор даје анализу производно-технолошке основе и друштвено-економског развоја Дуванске индустрије Ниш. Потом анализира самоуправне односе и самоуправно организовање у ДИН-у, информисање, образовање, уређење радне средине, затим начине коришћења слободног времена, бављење спортом и рекреацијом, читање књига радника ове индустрије, културне самоделатности, као и колико радници посећују културне установе. Даје и предлоге о мерама које треба да уђу у Средњорочни програм развоја културе у фабрици. На почетку студије налази се Садржај, у оквиру истраживања су табеларни прикази, а на крају су рецензије Вере Икономове и Ружице Росандић.