Схоwинг алл 2 ресултс
Друштвени положај слободних уметника (Студије и истраживања)

У овој публикацији дати су резултати социолошког истраживања Вујадина Јокића и Светислава Павићевића на тему слободних уметника. Публикација садржи четири дела. У првом делу је дат поглед на историју положаја уметника, на друштвено-економске факторе положаја уметника и на институцију слободног уметника. У другом делу је објашњен приступ истраживању слободних уметника; у трећем делу су дати резултати спроведеног истраживања – узроци опредељења уметника за статус слободног уметника, материјални положај слободних уметника, правни положај слободних уметника, примери односа друштва према слободним уметницима, предности и недостаци статуса слободног уметника, друштвени положај слободних уметника. У четвртом делу је изложен упитник који је био основа за извођење емпиријског дела истраживања слободних уметника. Поједини резултати су дати кроз статистичке податке, а приказани су и у оквиру табела. На почетку публикације налази се Садржај.
Нормирање уметничког рада

Ово истраживање је део већег пројекта под називом „Стандарди и нормативи за делатности културе“ који је финансирала Самоуправна интересна заједница културе СР Србије, и бави се проблемом мерења резултата рада запослених у уметничким организацијама. Наиме, у области културе је немогуће применити систем као у привреди: набрајање послова за свако радно место, те одређивање радног времена потребног за њихово извођење. В. Икономова указује на недостатке постојећег система, као и на то да је неопходно извршити детаљну анализу стања у систему нормирања и израдити предлог нових мера за стимулисање и награђивање рада уметника. Она полази од описивања проблема нормирања рада у култури, потом излаже принципе (нео)класичне теорије нормирања, као и принципе модерне теорије организације (која обухвата различите и друге факторе који утичу на рад). Приказује специфичности производног и непроизводног (тј. уметничког) рада; анализира критеријуме уметничког рада и последице њихове практичне примене. Даје предлоге за измене система нормирања уметничког рада код нас, односно промене које би требало спровести, а потом разматра нови могући модел награђивања уметника, односно предлаже израду новог модела мерења продуктивности рада. На крају, даје пројекцију резултата рада у оквиру увођења могућих новина, постављајући питање спремности са једне стране уметничких (друштвено-културних) организација, а са друге стране и саме државе у циљу предузимања потребних мера. На почетку је дат Садржај.